Topola

Ба.тканско полуострво с птнпм правом бпло и њина домовпна. Свп смо мп досељепици пз Азпје, па смо другпм жив.тењем и радом на општој културп стекли право грађанства у Европп. Турци нису радили тако. Од кад су се јавилп у Европп онп су само пустошшш п пустошпли. Унпштавајући све око себе, онп су тпме подрпвалп п своју сопствену моћ. После петовечнога разоравања п непрестане борбе турска царевпна у Европп почпње опадатн, клонпти се својој пропастп, која као да је већ ту близу. Још у почетку овога века бпстар дух српскоганароднога певца опазпо је ово малаксавање турске моћп u овако је дпвно прорекао њену коначнупропаст. Турскп велпкашп опажају како се губп њпна сила п господарење, па дозивају „хоџе п ваизе, “ да понесу ~ ки.иге ппџијеле, “ те давпде шта пм књиге кажу, „шта ће с њпма бптп до пошљетка. !i Хоџе п вапзп гледају књпге па овако веле: „Турци, браћо, аге п везирн, Тако наше пнџнјеле кажу, Да ће наше царство пропаднути, Да Те ваше куће изгОрети, Вн главари главе погубити; Из огљишта иронићнће трава, А мунаре попаот паучина, Нпт’ ће пмат’ ко језан да учп; Куд су наши друмп и калдрме, И куда су Турци пролазилп, II кољскијем плочам задиралп, Жз клпна ће проникнути трава, Друмовп ће пожељет’ Турака, А Турака нигдје бити не ће. Ово значајно пророчанство пародно почело је да се пспуњава. Пад Пдевне први је самршп ударац, којпм је Турска згођење у срце. У четвртој свесцп ове „Кронпке“ мп смо јавп.ш о паду Плевне, а сад, према надошлпм вестпма, можемо рећп п коју впше о овоме важном успеху руско-румунског оружја. Пошто су Русп освојплп Телшп, Горњп u Доњп Дубнпк п Зелено Брдо, Плевна је била са свпм опкољена, а пошто су Румунп заузедп Рахову, а Русп Тетеван, Етропољ, Врацу ондаје осујећена п последња нада плеванскпх Турака, да пм може доћп каква помоћ од Софпје или Впдпна. Но Турцп су се још држалп. Главнокомандујућп руске дунавске војске позпвао је Османа на лредају, престављајући му, да нема нпкаквога пзгледа да се може одржатп плп пробитп, па да се не бп узалуд пролпвала крв, нека се преда. Алп Осман одбпје све понуде, упорно се држао у Плевпп п спремао се, да учпнп снажан пспад, кад илеванској војсцп већ догоре до ноката, кад пстрошп u последњп залогај. Руспма, опет, којп су јуршпећп на Плевну пролплп много драгоцене крвп, не оста нпшта друго, но да стражаре п чекају, кад ће глад п зпма пстератп међеда пз јазбине. Целога месеца новемба подносплп су Турци у Плевнп јупачкп све големе муке од гладп и зиме. Новембар се прпмпцао крају, у Плевнп је поједено све што се јестп могло, зпма је долазпла као оштра сабља, а Турцима нп откуд помоћи. Осмаи

се реши да испадне из Плевпе, да окуша, не ће лп моћи да се протуче кроз опсадну руску линију. Њему, којн је пет пупих месеци из својпх чудесних шанчева снажно одбијао све нападе руске, ваљало је сад да оставп своје шанчеве, па да он удара на Русе, да осваја њпне шанчеве, да се- пробпја кроз густу мрежу земље п гвожђа, ровова и бајонета, што су је Русп оплели око њега и његове војске. Осман се спремао да учппи пспад иа три стране: на северо-запад између Горњега Нетропоља п горњег Дубника, на југ у правцу Зеленога Брда u на север у правцу од Опанца. Напад у овом последњем правцу требао је да буде само прпвпдан, мапевра, која бп заварала Русе, да пе прпберу војску у северо-западноме правцу, где је требао да буде главнп пробој, п где је Осман лпчно командовао војском. Руси су дозналп још у петак вече (25 новембра), да се Осман спрема за пспад, па су се п самп најживље спремалп да га дочекају. У руско-румунском главном стану знадп су, да Осман нема толпко војске, да може п да пробпја руско-румунску опсадну лпнпју п опет да држп јаку посаду у плеванскпм редутпма. Бплоје дакле јасно. да у којп : мах Осман снажно навалп на једну тачку, у тај исти мах мораће у главноме да напустп своје шанчеве u положаје у Плевнп. Руска задаћа, дакле, састојала се у томе, да уграбе овај згодан тренутак, да заузпму напуштене турске шенчеве, да пођу узастопце за Турцпма, даих подхвате с леђа, доведу у унакрсну ватру, па ту п.ш да пх униште плп нагнају на предају. Ио овој основној пдејп предузела је руско-румунска врховна команда све прппреме, издала све наредбе п распореде за дочек турскога напада. Дању и ноћу сви рововп п шанчевп руске опсадне лпнпје бплп су битком набпјенп руско-румунском војском. Дпвпзпјарпма п пуковнпцпма пздата је била наредба, да буду на опрезу; мртве страже су удвојене п утројене. Све ове мере биле су предузете, као што већ рекосмо, још у петак вече, 25 новембра. Но субота прође на мпру. Код Турака се није опажало нпкакво кретање. Русп су стајалп на опрезу, вазда будш п готовп. Све је бпло мпрно, само су рускп топовп, као и обпчно, грмплп на турске шанчеве, алп су Турцп већ давно престалп одговаратп на руску топовеку ватру. Tpu четпрп последња дана време је бпло влажно п хладно. Ветар је дувао од Балкана п догонио густе, тешке облаке, којп су се као црне, џпновске тпчурине вплп над Плевном и претплп да про.тпју пљусак кпше п лапавпце. Но у суботу око подне небо ге запрашп, замаглп, а пз густих облака ударп првп снег. Око 5 часова у вече сва се околпна увп белпм покрпвалом, пзг.тед предела са свим се променп. По белпм, снежнпм пољанама отеза.ти су се густп редовп руских ко.теба и земуница, као п.тастовп пли брежуљцп навејаног снега, а по овоме беломе покрпвалу мпца.те су се црне гомилицп Руса.

ИЈУСТРОВАНА РАТНА КРОННЕА. СВЕСРСА V.