Topola

овом заставом, ви сте већ сјајно осведочили своје родољубље и самопрегоревање. Сад само један одважан корак напред, па да се рукујемо с оном браћом нашом, с којом смо се на Косову расгали. Данас или никад куцнуо је час, да се једном за свагда, доввши велико народно дело, које су таковски јунаци онако славно отпочелп, а ми, прошле године, прнхватили. Зато напред, јунаци, уз победоносне заставе цара оелободиоца, с вером у Бога, свемоћнога заштитника правде, а у име оелобођења своје цодјармљене браће, у име незавиености наше драге отаибине Србије. Нанред, јунаци, Божија је воља! У Београду 1. Декембра 1877. године. Мидан М. Обреновић. IY. с. р. кн>аз српски. п. Српско-турско ратиште. Бојиште, на коме ће Срби у своме новом походу да окушају снагу са својим вековним непријатељем и нсториским душманом њиове самоеталности и слободе, условљено је с једне стране самом цјељу, због које су заратили, а с друге стране још и операцијама руске војске. Цјел српског ратовања позива српску војску, да се са граничних висова Србије спусти у оне долине и жупе на југу и западу Србије, у којима су расејане небројене варошн и села, која српско име носе и с којима је нераздвојно скопчана историја некадање српске независностн и у којима и данас српски народ живи. Српској војсци предстоји природни задатак. да прегази све оне брегове и шуме, да преброди све оне реке и потоке и да прекрили сва она поља, по којима су расејани толики историски споменици некадањег независног жпвота српског народа, а по којима данас српски народ ТШШТIТ у канцама азиског варварина њен је задатак. дакле, да продре у све и у најудаљеније крајеве балканског полуострова, где Срби живе и да им однесе вест: да су слободни. Предели, у којима данас српски народ под непосредном владавином турске државе живи, познати су целом свету иод чувеним именима Босне, Херцеговине и Старе Србије. Ти предели обухватају и сва историска разбојишта, освештана тодиким устанцима, којима је српски народ, особито у Боснн и Херцеговини, за време свога толпковековног ропства, више пута покушавао да збаци са себе јарам турске тираније. Осим српског устанка у почетку овога века, устанцн у Боснн н Херцеговинп, особито у новије време. испуњавају најсветлије стране исторпје српског самоослобођења. Природнп задатак српске војске, дакле, јесте очевидно тај, да сљедује свима тим историским покретима српског народа у Турској, те да тако постане чврсти ослонац за остварење свију праведннх жеља и нада'српског народа у Турској. Према овоме, дакле, српско-турско ратиште простирало би се свуда, по свима крајевима балканског полуострова, где Срби као „раја“ а Турцн као господари једно поред другог живе. Ово ратиште лежало би у географскш[ гранпцама између данашње кнежевине Србије, реке Саве, Врбаса, Неретве и Јадран-

ског мора, после по обалама Дрина и Вардара до реке Пишаве. Но како се, по свему изгледу, српска акција у први мах неће толико распрострти на Босну и Херцеговину, колико на Стару Србију, то ћемо мп за сада расмотрити и описати само ово земљиште непосредне српске акције. Што се пак српска акција засада неће распрострети и наБосну, узрок не лежи, можда, толико уиепојамним дипломатским препрекама колико у војено-операционим обзирима, које захтева стратегичка веза српских операција са операцнјама руске војске, и што Србија, да победи непријатеља, мора потражити његову концентрирану сшгу да је уништи, док у Босни и Херцеговини слабо има турске војске, паиова ће, можда, имати посла са тамошњнм устаницима. Међутим са унпштењем главне турске силе на бојнштима Бугарске и Старе Србије, тим самим, падају и Босна и Херцеговина у руке победиоца, или би се после српска војска лако могла окренути и на ове провинције, није покорење за победоносну српску војску био би онда лак посао. Посде пада Плевена, а наронито како сад ствари стоје на бојном пољу, кад је већ и Софпја у руским рукама, српска војска, у свези са операцијама руске војске, санињаваће десно крило целе наступајуће војске противу Турака, или ће пак што је још вероватније својим самосталним операцијама по Старој Србијн покривати и потпомагати десно крило руске војске, која ће наступати Једрену и Цариграду. Елем и као извршитељка свог задатка и као савезница руске војске, српска ће војска, свакојако, поглавито опернрати по Старој Србији. У историчко-етнографско-по.титичком смислу овим се пменом називају предедн балканског полуострова, који сепростиру најужној rpaници садање кнежевине Србије, допирајући северо западно до реке Дрине, источно до реке Нишаве а јужно до Албаније и Македоније. Ми ћемо се потрудити да овде изнесемо карактеристику земљишта као и других особина ових предеЈа, што би у погледу на садању српску акцију било од неке важности. Но осим поменутих граница, у којима ће се поглавито врсти српска акција, сајуз са Русијом и Румунијом захтева још, да српска војска и на нсточној граннцн оперира. Тако је једно оделење српсгсе војске * одрефено, да заједно са румунском војском опернра према Видпну. Па како се за саму главну српску операцију налазе, по природи земљишта, на источној граници Србије неке важне излазне тачке, то неће битн с горега да за потпуно разумевање целе српске акције проучимо и земљнште на источној страни Тимока измефу Нншаве и Дунава, где је и отпочео други српски поход. Па н ми ћемо с овог краја отпочети наше описивање. Грдне планине у Србијн, које, почевши од Дунава пунеиросторију између Мораве п Тпмока и чпјн главнн, венац иде од севера к југу, провлаче се узаном косом између реке Нишаве и извора Тимока напоље из Србије, те се одма састају са старом планином у Бугарској или тако звашш западнпм Балканом, који се још зове и Балкан св. Нпколе. Главпи правац западног Балкана иде од запада пстоку све до Софнје, где га река Пскра

ИЛУСТРОВАПА. РАТНА КРОПИЕА. СВЕСКА V.