Topola

На богојавлење. Тако се прича из искуства давна, Тако нам вера и жеља сведочи, Да само треба после Крстов-дана У мраку оне богојавне ноћи Погледат’ небу са прозора свог, И што зажелиш, то ће дати Бог. И дофе време да с’ небо' отвара, Ја жељан бејах видет’ Светозара Жељан га видет’ у слободе зраку. Ко јасну звезду у златном облаку. И зато реко; Дај ми га покажи, Ту чисту душу, која све нас снажи, Карактер јасан, ком се дивит’ мора Тајно признање и самих злотвора. Чнјојзи горкој чаши данас завидим, Возљубденаго тја спна да видим. II шта се деси ?! Облак се расцепи, У мени душа светињом застрепи. II модар дим се колутатп диже, И неки зчдај до менека стиже Баш канда сумпор по жеравди гори, Загушан задај, који душе мори. И ено слика појави се мрка: Чупава коса, два чупава брка,

Пакосна обест дркће му са лица, Не челу сенка од лажних меница. А поред њега модра муња шиба Као грозан бич . . . Ох ста-ста-стани ох ко-ко-ко си, Гле ти-ти си б-б-б-Ранковић. Залупих прозор, стакла се просуше, Па с мучним болом увређене душе Легох да починем, Да појаву гадну у заборав минем И санак дође и склопи ми очи, А усред санка, у сред црне ноћи Чуо сам гласак, неки гласак красни, Који ми целу појаву разјасни: „Немој се жалит’“ могао сам чути, Немој да те она слика озлослути. Бог је данас сиш’о тамо ка Балкану Да обећа живот робу оковану, Сиш’о је за часак, ал у часу томе Пришуњо се даба трону његовоме, II на жељу твоју богојавна смера, Проктело се дабп да свој ћефић тера; Па разведри и ти чело забринуто, Јер ће роми даба то искијат љуто!“ Ж.

И ово заслужује, да се спомене у Ратној кроницп. На божић су носидп сасвим безазлени дечацп вертеп. И ја сам их чуо де су на удпцп уз друге свете песме певали и ову: Турци мисле да је шала Што је Плевна пала, хеј. Султанов налог. Не ваља Сулејман паша. Скидам га доле. На његово место нека дође Мехмед Али паша. Алп и то неће бити добро, него нека прими заповедништво Реуф паша. Не, не, збунио сам се; какав Реуф паша! нека остане Судејман паша, само нека га заменп Реуф пли Мехмед паша. Али куд сам се ја део! Нећу нп Реуфа и ни Сулејмана, а нећу ни Мехмеда,

или нека буду сва тројица. Или нека буде ко другп. Шта сам оно реко ? Онростите не знам ни сам. Тако сам се збунпо, да не знам нп ди ми је глава. Султан.

Ешескж одломак. Тужилац Чим-чим-јао. Јесте, признати морам да му ни један чпн по себп нпје кажњив, али кад се узме све у скупу, онда је хох-фе-рат. Кро-ни-чар. Молим да се нпко тој догпцп не дивп. То је сасвим могуће. Ево н. пр. анадог сдучај: Глава му је баш као у јарца, брада му је баш као у јарца; реп, рогови, ноге свако је за себе као у јарца, а кад се узме све у скупу онда није јарац, него тужилац Чим-чим-јао.

ПЛУСТРОВАПА раттта кроника. СВЕСКА V.