Topola

Абуказем као сведок. (Збпва се у собп, на чпјп врати стојп : Дегеш" рекоше ми да то зпачп „дворана“, а ја сам мпслпо, да је то почетак од „Teremtette !“) Мађистор. Еако се вп зовете? Абука з е м. У весе д п м стварима зовем се „Абуказем", а у порезној мп књпжпдп стоји другчпје. Мађпст. Кодпко сте старп? Аб. 14 годпна. Мађист. Само 14 година? Ви се шалпте. Аб. Јест, од како се шалпм има 14 годпна а од тог се доба тако п зовем. Мађпст. Одакле сте родом? Аб. Молпм за опроштење, ал’ ја сам пз Нов о г Сада; но то нпје моја крпвпца; то се сасвпм сдучајно тако деспдо. Мађист. Јесте лп бпдп кадгод осуђенп? Аб. Ево п сад сам бпо осуђен, да по најгорој зпмп п баш на божпћ морам да путујем овамо и да чекам пунпх пет дана док не дођем на ред. Мађист. Јесте лп ожењенп? Аб. (веседо). Нпсам. Мађпст. Познајете ли ви Милетића? Аб. Богмеједва сам га познао. Нпсам га давно впдео, његова седа коса Мађпст. Па то нпје никакво здо, етопви сте седп. па шта вам фалп? Аб. Ја опомпњем г. мађпстора на ред, да не вређа сведоке. Мађп ст. Јесте лп вп впде.ти кадгод Мпле т пћеве дукате ? Аб. Нпје пх никад нредамном бројао. А баш не верујем да пх п пма много. Мађпст. Не мпсдпм ја то; него јесте ли ви видели коју Милетићеву жут и ц у? Аб. Молпм ја нпсам његов кућевнп декар. Мађпст. Јесте ли и вп члан омдадпне ? А б Та самп сте мп изводеди рећн да сам се д, а то нпје атрибут омдадпне, него старпх људп. ј Мађп ст. Вас не може човек ухватитп ни за реп ни за ушп. А б. Признајем, да немам нп р е п а нп ушп ј у. ј Што се ушп ј у тиче чуваћу се од Ранковића; знате да је он ономад с њима пмао посла. М а ђ п ст. Шта се то вас тиче, макар он целог свог века с ушпма имао посла ! То се само њега тпче. Аб. Па молићу да ми кажете, шта сте ме звалп овамо ; морам се журити, имам код куће и друга писда. Мађи ст. Познајете ди ви Јоту Покој. Аб. 0 Јо тп знам да се о њој водила препирка 50 година ; док није тој препирци стао на пут Даничпћ својпм „Ратом“ М а ђ. Шта, шта ратом? Аб. Својим „Ратом засрпскијезики правопис“. Мађ. А шта знате рећи оПокоју? Аб. Од како сам се кренуо на пут слабо шта зеам за мир п покој; особито Сомборци

Ма ђ. Шта, да није и у Сомбору било каквог банк е та, као у Беогр Аб. Нпје бпо баш правп банкет, ал’ смо вечералп до пет сатп ујутру. Ма ђ. Па шта сте се тамо разговарали ? Аб. Па зар вам није кећ прпповедао Ранкоbhll ? Та његове ушн доппру далеко п свуда! Мађ. Нама веле да је МплетпРеве тантузе издао Јота Покој; шта вп о томе знате? Аб. Па кад веле да је он пздао, то је онда без сумње ведеиздаја! Мађ. Е п’ онда га морамо осудптп. Аб. Кога? Јоту Покој? Мађ. Не, него Милетића. Аб. Добро, ал’ онда морате осудитп п Милоша Обилића и кнеза Лазара, јер и њпховп су ликовп на тантузима. Мађ. Акурат! И њпх ћемо in effigie осудпти (Пандуру:) Пди купп слпку Обндпћеву п кнеза Лазара, па да и њпх затворимо. Пандур трчп као без душе. Завеса пада (над дицем богпње Правде.)

£ о в ж ј е. Турци се извињују, што нису запалили Софију, кад су из н>е побегли. Добра је воља ту била, само им се смрзла ватра. ЕГз Ерзерума се јавља да се Турци не боје глади. Напротив они су већ сити играти се јунака. Пестер Журнал изјављује: ~Ја сам истина ономад доказивао да Милетића не треба осудити, ади кад су га већ. осудили, кшит им рехт.“ Ранковић. веди да Тимарневић није умр’о него је отишао на истину. А ко хоће да нује праву истину, некавија Тимарневића. Бз Цариграда јављају да је тамо наједаред настала така ужасна врућина, да многи људи чак у Пешти изгледају као скувани и опенени.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОННКА СВЕСКА V.