Topola

ко дуго је чекао да се почне служба, па кад виде да се никако не почпње, уппта, шта је то ? Бугарп му рекоше, да немају свештенпка, јер су Турци, бежећи пзЕтропоља, повелп собом све свештенпке п 15 другпх грађана као таоце.. Заузећем Етропоља Русп су се примакли балканским кланцима, којп преко западнога Балкана воде у долпну реке Пскра, у Софпјп, а отуда преко Ихтпмана у долпну Марпце п даље на Пловдпв и Једрене у Дарпград. Од Етропоља воде неколико путова преко Балкана. На златицкп кланац водп узан пут, којп није добро разрађен и неудесан је за кола п артпљерпју. У овом златпцком кланцу

подигли су Турци шанчевеза чување пролаза. Из Етропоља има н други пут преко Балкана. Овај пут нпје означен на аустр. ген. картп, али је то леп п добро разрађен друм, иде преко седа Буново и Комарци. То је најбољп и најудеснпји прелаз преко Балкана, с тога су Турци п држалп овај прелаз јако поседнут. Трећп пут пз Етропоља водп преко Балкана на Араб-конак, где су Турцп такође подиглп јака утврђења. Ма којим путем пошао ген. Гурко преко Балкана, њему ће опет ваљатп да се бори са суровом, пустошном природом Балкана п да обплажењем и борбом осваја турске положаје и пробпја пут преко балканаскпх врлети. Тод.

ПРЕКО БАКАНА.

Потпсаути са севернога подножијаБалкана, од Етропоља, Правца и Орханије, Турди су се повукли дубље у Балкан, да бране саме балканске кланце, Утврђени турски положаји располагали су се око Араб-Конака на софијском путу и брда Шандорника, где су подигнути многп тврдп п добро наоружани шанчеви. После заузећа Етропоља, Правца п Орханије ген. Гурко крене се са својим оделењима против ових нових турских положаја, те се спрам њих утврди. Спрам турских утврђења на брду Шандорнпку (Шандорник је гребен Стригла Балкапа) заузму положаје оделења ген. Дандевиља и Рауха, а заиадније од њих спрам Араб Конака размести се оделење ген. Шувалова. Ген. Гурко као гдавнокомандујући свију ових оделења био је са својим штабом у Етропољу. На целој обрамбеној турској линиju Шандорник и Араб-Конак били су главне тачке и кључ турских положаја. Шандорник и Араб-Конак узајмно су се штитили. Шандорник је био кључ турских положаја с етропољске стране. Да падне Шандорник, АрабКонак не би се могао држати, али тако исто и пад Араб-Конака ловукао би за собом и пад Шандорника. Граф Шувалов, стојећи са својим оделењем спрам АрабКонака, сачињавао је десно крило руске линије, а њено лево крило ослањало се на златицки прелаз у Балкану, где су се Руси утврдили са неколико шанчева. Турски подожаји биди су врло тврди, а војска што их је бранила доста велика. Без нових поткреплења ген. Гурко није могао предузети никакав одсудан удар против Турака. Али за то топовска ватра, а и пушчана препуцивања, никако нису престајала, ма да је у балканским врлетима тада била страшна зима, са снежннм бурама и мећавама. У овакој једној чарци. 21 новембра, батаљонн ген. Шувалова ненадним јуришем освоје од Турака неке блиске висова спрам Араб-Конака са којих су се могди тући Араб-коначки турски положаји. Русу се брзо почну утврђивати на освојеним положајима. Турци. знајућн важност свога губитка, неколико су пута насртали да поврате изгубљене висове, али су увек крваво одбијени. У исто доба помакну се Руси мало напред и на свом левом крилу, где се неколико чета гвардијскова пука спусте с висова, те у долини златицког кланца заузму села Челопец и Класикјој. Но за тада сав успех на томе и остаде. Руси су били

слаби бројем да продиру даље преко Балкана Ген. Гурко пекао је свржетак борбе око Плевне, откуда је очекивао нова поткреплења, па да пође даље. 28-ога новембра паде Плевна и знатна руска сила буде одрешена и ослобођена од овога кобнога места. У понетку меседа дедембра знатна оделења руске плеванске војске пођу на поткреплење ген. Гурка. Тако западно руско оделење под командом ган. Гурка ојача на 50.000. До половине децембра сва се ова војска прикупи у руске положаје спрам Араб-Конака н Шандарника. Ма да је Балкан сав био завејан снегом и покривен ледом, ма да су по пустим горама бесниле страшне снежне буре и владала ладноћа од 25 гради, ген. Гурко, поткрепље новом војском, опет се решп да отпочне нападаје и наступања, те да прогна непрпјатеља из комарицкога котла, да заузме Араб-Конак и Шандорник, па да се спусти Софијн. Сад је опет ваљало по балканским гудурама и провалама обилазитн турске положаје, јер с фронта се никако нису могли нападати сигурно и без великих жртава. За обилажење турских положаја сформирају се две колоне. Једна је имала да удари западно и да обиђе лево турско крило држећи се правца, који води на села Негошево, Јелашницу иЖељав западно од Араб-Конака. Ова запада колона кретала се од Врачеша, где су биле скупљене главне руске силе. Од Етропоља имала је да пофе колона_ ген. Дандевиља, па i да преко Баба-Горе (Баба-даг) држећи се источно обиђе турска утврђења на Шандорнику. Западна колона морала је да пређе преко врха [ балканског гребена, где нигде нема стазе и богаза, куда је и лети тешко пешке проћи, а камоли у сред зиме на страшном мразу са артиљеријом и тешком комором. Но западна руска колона славно је извршила ову неисказано трудну задаћу, којој мучно има равне у целој историји ратова. Ј овоме ризичном и тешком пролазу Бугари су указали руској војсци неисказане услуге, проводећи је стазама за које су само они знали и помажући, да се артиљерија и комора спасе и превуче. Села Негошево, Јелашница и Жељав, јкуда је 'требала да стигне западна руска колона, леже на јужној косп Балкана близу софијскога пута. Од Врачеша, одакле су се Руси кренули па до поменутих села на јужној коси

ИЛУСТРОВАНа РАТНА КРОНИКА СВЕСКА VI.