Topola

колико сложних плотуна, кидишу на јуриш и после жестоке кундачке борбе разбију их и одјуре Софији. У томе пристигне и остала војска, те се сво западно оделење руске војске, под командом ген. Гурка, крене правде на Софију.

Прелазак преко Балкана заједно с бојевима код Ташкеса и Бугарова стао је Русе до 2.000 људи. Но за то су сад капије Румелије стојале пред њима отворене. Тод.

НОћНИ ЈУРИШ НА КАРС,

(Свршетак.)

Прпзва ме корпусни командир и даде ми налог да дознам шта се ради око Канлија. Са Чима и с цитадеде пуцали су топови према боковима Канлиа, Турци су држали да су ту наше потпоре. Уз пут сретах рањенике. Од Кандиа долетаху танад. То се извесно брани касарна. Приметим у мраку бедеме те потражим улазак. Но преварио сам се. Натрапам на три реда вучијих јама, но срећом нису биле дубоке, и без коља. Пред њима је било нагомилано силно камење. Но све то није задржало наше јупаке. Канли су заузеле у мах две роте добровољаца. Турака је било један батаљон, побацали оружје п почели да беже. Но кад су видели да наши не добијају потпоре, врате се натраг и сподбију с нова своје оружје. По добровољце би било зло, да у тај мах не приспеше два батаљона Перноваца. Ту је убијен и гроф Грабе. На путу лежи убијен Турчин, но мој је коњ давно привикао на лешине, те га прекорачи мирно. Око гдавнога редута седила је група официра а на стрмом бедему држа.та се како је могла гомила војнпка. Познам по громкоме гласу свога знанца, батаљонога командира, позна мајор п мене, каже ми да се у касарну затворило 300 људи, не ће да се предаду а без топова не мож’ им нншта. Нашн седе па чекају, из касарне пуцају по кад што, али не наносе нам вреда. Успнем се на бедем да видим сам како стоји ствар. Касарна је била задња страна деснога редута, те је собом затворила цело утврђење. На боковима јој јака врата. Узалуд је било да се спуштам са бедема у двориште, пушчано тане не пробија зидове касарне а на добру реч Турцн је не предају. Спустнм се доле и пошљем по козаку налог резерви да пошљу одмах два топа. Како су добили налог пошљу топове, али док су они били стигли, већ се ка. сарна предала на поруку да ће је рушити топовпма. То се збило без мене, јер ја сам обишао и расмотрио сва утврђења Канлиа, па сам се вратио да поднесем извештај корпусном командиру. Уз пут сретох Аш-Ахмета у коли, рањен сиромах у грло. тане му просвирало врат није кукавац преболео ране. По долини је пао мрак и грозно је одударао према ватромету на висовима, јер форт Токмас ннје умукао ни тренутак, Лаз-тепеси и Так-тепесп такођер. Страст у пуцању обузела је и иначе скромни форт Вели-пашу. Е гле ти Комарова како он израђује своју демонсграцију - рече Лорис Меликов задовољно. II збиља нико пе би рекао да тамо није главни јуриш. Доцннје смо дознали да су Турци мислили да је јуриш на дољне фортове само привидан а главни напад

очекивали су на Токиас. По томе нису жалили патроне, гранате и бомбе. Токмас је беснио од 11 сахата с вечера до 6 сахата У ЈУ Т РУ S страшно је и помислити колико је ту испуцано патрона. Но, гле блеснуше ватре на самоме граду. Чуо се тресак из пушака. То је јуриш на Чии. Чисто неданимице ослушкујемо ватру. Напредује ли или не? Све је умукло. Јели Чим узет или није? Као у одговор на то питање посла нам Чим гранату. Није узет, проклет био! зачу се у нашем кругу. Погле само викнт неко Карадаг је сав у ватри! Обрнемо се од Чима; на Карадагу гору ватре, опасале гору као низ око врата. То је зацело колона Шатилова проговори мој сусед. Откуд Шатилов рече други нападај се води од града дакле с наше стране видите да све ватре сипљу отуда. па иду све на више. Не прође ни по часа а грозни Карадаг умукне и завије се мраком. Карадаг је узет! не могох се уздржати ја. Свн Туте, види се да сумвају. Не чује се крик „ура“, препуцавање није дуго трајало а за Карадаг се зна да је најачи форт. Прође и други минут а Карадаг ћути као да је нем. Ја велим господо, да јеКарадаг узет —• отпочех разговор јер да није, не би он толико мучао. Међутим је дошао ред и на форт Араб, и он је загрмио. Велики кнез послао је био неколико својих побочника на расположење корпусноме командиру, да бп по њима било лакше слати му извештаје. Но пре него што би се главно командујућем доставила вест о једном или другом ком нашем успеху, шиљао је корпусни командир увек прво по некога на лице места или се упитивао у Лазарева. Таким начином могло се тек после два сахата јавити о заузећу Карадага, кад већ није било више сумње о томе. Форт су били заузели они исти Кутајци што су заузели и Хафиз, њима је било ближе а знали су н пута. Е виш како је Фађејев сретан позавидио му је неко. Сад се више није нико сумњао да је наша победа. Иза пада Карадага није се више могао држати ни Чнм ни Араб а пи сам град јер су приступп води бплп у нашим рукама. Пад левих фортова био је питање времена. Међутим је месец заишао, сахат два па ће свптати. Корпусни командир ми заповеди да одјашем до Кан-

ИЛ.УСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА VI.