Topola

Бојане. У овоме послу Пламенац није наилазио нигде на озбиљан отпор све до села Анамалита, на два сата близу Скадра. Ту су се Турци на предњим висовима брдаТарабоша биди јако утврдили и своје шанневе са војском од 3000 момака посели. 5. новембра стигне војвода Пламенац са својом војском под турске шанчеве, и незнајући добро јачину непријатељске војске, ноћу између 5. и 6. новембера удари само са 600 момака на тзфске шанчеве. Турци, у забуни, у први мах напусте неке шанчеве, но доцније, видећи да су Црногорци у малом броју, поврате се од првашњег страха, нападну свом силом на Црногорце и потисну их из освојених шаннева. Овај догађај и ако није испао неповољно по Турке, опет их је тако заплашио, да су се повукли Скадру и порушили мост на Бојани, а Скадрани су већ били понели испраћати нељад у збегове. После овога Пламенац је заузео сва села у куту између скадарског језера и Бојане све до Скадра. Војска Турскашто је још била на висовима катерколским и у селу Мурици на десној страни Бојане, повуне се на леву обалу рекеипрема Ободу, 17 2 сатниже Скадра, подигне шанчеве, да брани нападај Црногорца на Скадар. Тако су Црногорци до половине новембра онистили целу Барску крајину од Турака, осим града Бара и југоистонног кута око вароши Улциња. Посели су и утврдили све пролазе преко планине Румије између скадарског језера и мора, као ипутовекоји воде из Скадра и Улциња у Бар. Тако су исто посели поморске тврђавици и између Волујице и Голог Брда на згодним местима по обали морској подигди батерије и понамештали топове за одбрану од нападаја с мора. И заиста Црногорци су вешто и јунанки одбиди све нокушаје Турака, да с мора дођу Бару у помоћ. Пет турских оклопница од 15 —20. новембера, скоро сваки дан, са највећом жестином нападале су Црногорце, утврђене на обали морској но ови су их свагда понајвише топовском ватром одбијали. После овог неуспеха већ cv се ређе јављале турске оклопнице на видику барскога приморја, но ипак још су неколико пута покушавале, да изиђу на суво и ослободе Бар од опсаде црногорске. Тако у другој половини децембра две турске оклопнице са јошнеколико других бродова извезу код Улциња на обалу турску војску, но Црногорци их нападну жестоком ватром из топова тако, да су се морали опет повратити на лађе и побећи. Овом су приликом Црногорци потопили две турске лађе.

111. При свој недаћи турских оклопница да извезу на суво појану турску силу, која би била кадра, да ослободи Бар од опсаде, пошто су тако исто била узалудна и сва напрезања Али Саиба, да из Скадра преко Улциња помогне Бару, и при свој жестини нападаја од стране Црногораца, који су непрестанце из топова рушили град и варош, опет се посада турска тврдоглаво држала. Тако су Турци, трпећи још и сваку оскудицу наронито у огреву, истрајали у граду Бару нитава два месеца, док најпосле, кад су видели, да нема више никаквог изгледа за избавлење и савладани страхом јса непрестаних и жестоких црногорских нападаја, предаду се 29. децембра безусловно кнезу црногорском, који се за цело вре-

ме опсаде скоро једнако бавио око Бара. Одма 2 црногорска батаљона под командом Маше Врбице, који је поглавито и руководио опсаду Бара, уђу у град и поседну га. Овом су предајом задобили Црногорци 15 великих градских топова, млого пушака, барута и готових фишека. Од градске посаде заостало је било још 1400 војника, који падну Црногорцима као робови у руке. Осим тога било је још 200 рањеника и 4000 других становника. Одма сутра дан кнез Никола отпусти заробљене турке, да иду куд им је воља, те се тако још 31. децембра млоги навезу у пристаништу барском на турске пароброде, који су нарочито ради тога од Црногораца били позвани. Млоги Турци оду пут Скадра, а млоге турске рањенике однесу Црногорци на Цетиње да их видају. Кад су тако Црногори били готови са Баром, пођу одма са свом силом на Улцињ, који су још Турци држади у својим рукама и где су се јако били утврдили. Но 6. јануара Црногорци ударе на турске шанчеве код Улциња, отму их на јуриш и притом заробе батаљон низама заједно са командантом утврђења. Сутра дан 7. јануара ударе Црногорци и на саму варош Улцињ и освоје је на јуриш. С падом Улциња и последња стопа барске крајине пала је Црногорцима у руке, и они су сад постали тосподари целог предела дуж скадарског језера и јадранског мора од Бојане до аустриске границе. Тако су Црногрципотпунце постигли оно, за ним су једнако тежили, т. ј. задобили су пристаниште на мору. Од утока Бојане у јадранско море, идући обалом морском до аустриске границе има око 12 сати. Од мора до скадарског језера попреко преко Бара има 3 сата. Квадратна површина целе барске крајине имаће око 10 □ миља, што нини одприлике осми део садање Црне Горе. Од црногорске границе код Сутормана до Бара има 2 сата. Од Бара до Нехаја и Спина има до 3 сата. Од Бара до Скадра има 8 сати а до Улциња 6 сати. Од Скадра до Улициња има такофе 6 сати.

IV. После пада Бара и Улциња, прва циљ црногорским операцијама мора бити Скадар. Ади, да се из Барске крајине дође у Скадар, мора се прећи пшрока и дубока Бојана. Па како Црногорци немају за тај посао довољно својих лађа, а Турци су, опет, потопили скоро све своје дађе, што су биле на Бојани и скадарском језеру и које би могле лако црногорцима пасти у руке, те да јих употреби за прелазак преко језера и Бојане, то црногорцима није оетало друго, већ, да са нешто војске поседну десну обаду Бојане и ту само да нувају, да Турци не упадну преко Бојане у барску крајину, а са главном војском да потраже други пут, којим би дошди Скадру у госте. П заиста после пада Вара и Улциња видимо црногорце, где су се упутили уз скадарско језеро и понели тући турске тврђавице по островима тога језера. Тако 13. Јануара, посде дводневног бомбардирања, предаде се црногорцима тврђавица турска на острву Грмошуру, који је баш према месту, где је досадања граница Црне горе ударала у јужну обалу скадарског језера. Грмошур није управо никакав остров,

ИЛУСТРОВАНа РАТНА ЕРОНИКА СВЕСКА VI.