Topola

путем, за тим да остави Филинопољ у лево, да пређе Марицу и да се упутп месту Станимаки, те да и ту пресече Турцима пут отступања. Тако би турско одолење, које се у отступању растегло на читава два сата места, бпло искидано на некодико комада, призорено са страг, задржано с пред, причврљено с бокове и тиме одбачено у дивље и пустошне врлетн Радоп-планипе, која је својим венцима окружавала фи-

липопољску равницу. 3. јануара кроз зору ген. Гурко крене се из села КонарДуванкјоја на филип. друму, где је преноћпо и пође путем правце Филипопољу. У 8 часова у јутру зачу се први пуцањ oeo села Кадикјој. То су се Турци брани.тп од војске ген. Шувалова и Вељаминова. За мало, па се око Кадикјоја распламти страшна борба. Целога дана 3, јан. до мркле ноћи грмила је око Кадикјоја страховпта пушчана и топовска рика, која је понекад достизала чудовишне размере. Обухваћени, Турци су решили да се не даду живп у руке. Крв је потоцима текла, бојадишућп и отапајућн на далеко бео снег. У оној страшној грмљавини, при оном ужасном призору и нехотице се натурала мисао, да ли вреди проливати онолику крв због непријатеља, који и онако бежи. За што га не би цустила да утече и да однесе собом свест о своме страпгаом поразу ? Зар је баш нужно било, да се дигне овака хајка и потера, као на дивљсга звера, на непријатеља, који већ не тражи нпшта впше, нп само да утече, да спасе голу душу? Али војнички ауторитети рекоше да тако ваља и крв се потоком лила Међу тим ген. Гурко остави за собом битку код Кадикјоја н пође напред фплипопољским друмом, престигне колону Шулднера, која је журно хитала друмом, да претече предње турске колоне. На пољани између друма и Марице треви се један брежуљак. Ген. Гурко сја-

шн ту и попне се на брежуњак са својом пратњом. С овога брежуљка лепо се видела турска војска на другој страни Марице, где машира крај жељезничког насипа. То су биле предње турске колоне. Њих је Шилдер Шулднер требао да претече н да им пресече пут. Турска пешадија кретала се под заклоном густога ко-

њичког ланда, који је ишао поред војске и тркао коње десном обалом Марице, једва за коју стотину корака од реке. Баш кад се Гурко попе на брежу.как, одвојише се од турскога коњичког ланца три Черкеза и притркаше коње до саме Марице. Један од њих извади пиштољ, дуги је нишанио на гомилу, што је стајала око Гурка, па опда опали. Кад виде да је промашио, Чер'

о о >& &. ?

кез стаде опет ншпанити и тако избацп још два метка. Гурко пош.ве неколико Осетпна из своје пратње, да прогнају ове Черкезе. Десетак Осетина одмах отскака реци, расу се у ланац, сваки к.текну на једно колено те почеше палитн по Черкезима. Два Черкеза одмах одјурише натраг, а трећи, онај исти, што је мало час пу-

НЛУСТРОВАИА РАТНА КРОНИКА СВЕСКА VII.