Topola

таму, која би прекинула битку. Дуг, тегобан пут, јака зима и бојна хука и страоба, пуна крвп, смрти и опасности изнурила је до крајности обадве војске. Капетан Бураго дође брежуљку. на коме је био ген. Гз г рко, и извести га, да је на коњима свога ескадрона 'пренео преко Марице 1.500 пешака, да су се коњи измучили и мадаксали, а људи прозебли, те му је дошао на смену бугски улански пук. „Чекам даљу наредбу вашега превасходства“ заврши Бураго свој рапорт. Наредбу? упита Гурко. А за тим додаде пода у шали: Освојте Филипопољ, ето вам наредбе ! Заповедате ли ? Да, слетп генералу е језика. Разумем рече Бураго, одаде генералу војничку почаст и за тренут, па је већ у крупном касу летео са својим ескадроном право Филипопољу, у коме су још били Турци Иод заклоном тавне ноћи Бураго пређе Марицу под самим Филипопољем, и, не опажен од Турака ■ — уђе у варош. Топовска паљба из вароши прекраћена је кад наступи ноћ; по улицама Руси не наиђоше на Турке. Сретали су само наоружане Бугаре и становнике Филипопоља. Куће су све биле позатваране. У једној узаној улици намери се на капетана Бураго грчки конзул. Чим угдеда Русе, конзул заустави капетапа Бураго и изазва га на страну. Колико вас има ? упита конзул кад се нађе насамо с капетаном. Врло много одговори Бураго. - Ама, колико вас Руса улази с а д у варош ? Много: ја и мој ескадрон драгона, т. ј. свега 80 људи. —■ Онда бежите, што брже можете, спасавајте се, спасавајте се рече конзул преплашено. Вп сте са свију страна опкољени Турцима. Данас их је било у вароши до 12.000. Много су већ отишли, али на жељезничкој станици има још најмање четири хиљаде Турака. Бежите! . . . Шта да се ради? Генерал је зановедио да се узме варош. Бураго нареди своме ескадрону да сјаши, и поведе га пешке на крај вароши, жељезничкој станици. Ту на жељезннчкој станици било је велико, живо кретање : жељезничка станица сјано осветљена, даље по пољу разложене велике ватре. Турци грају, лармају, вичу, промичу око огњева, воловска кола шкрипе, коњиски топот разлеже се на далеко, топови се крећу са великом треском . . . Бдизу станице капетан Бураго натрапа на неки ј ров с насипом, заповеди своме ескадрону да ту залегне, да виче што јаче може: „ура“ и да иали што живље на Турке расуте по пољу око ватра. Тек што илануше прве пушке и зачу се „ура“ Турци одмах и сами отворе пуцњаву на Русе. Ма да је турска паљба била врло жива, не нанесе Русима никаквога квара; била је' мркла ноћ. Турци су пуцали насумце, њини куршуми прелетали су далеко преко драгона. Турци се управо нису ни спремали да се бране на жељезничкој станици. Брзом. паљбом они су само прикривили своје отступање. Гомиле Турака брзо ио-

скакаше од јасних ватара, око којих су се грејали. те се склонише у таму, а нису нн из далека слутили, да је то само гомилица од 80 драгона, што пали на њих из рова и виче ура. Чим се изгубише у мраку и последље непријатељске колоне, Бураго уђе у жељезничку станиду ц нађе дивно постављен сто, пун вина и лепе закуске. Гостијоничар Талијанац истрча и објасни капетану, да баш сад спрема у ктјни добру вечеру, коју је пре по сата наручио Сулејман-паша, и радоваће се, ако њом може почастити прве руске госте. Мало час је овде било три паше додаде Талијанац можете их стићи за десет минута; тек што одоше. Но Руси ману Сулејмана, иа се наклопе на његову вечеру, и у сласт је поједу. А мора да је добра и била; та за бога, то јетурскипаша спремао за ' своју душу, Па козаци да поједу пашину вечеру! ~Welche Wendung durch Gottes Fiigung!“ што рекао г. Бизмарк. Но на једном брдањку у варошн још је стајала је | Дна турска батерија од 2 топа н нешто мало пешадије. као заштита. Поручик Ребиндер излети на ову батерију са својим водом, освоји топове, а њина заштита сва изгине на месту. И тако. један једини ескадрон од 80 људи заузео је Филипопољ! Турци су отступили друмом на Адријанопољ. Гурково оделење није могло гонпти ове Турке; оно је имало пуне шаке после са самоковским турским оделењем; но зато су се Скобељев и Радецки са својом војском спуштали из Шипке. да пресретну ове Турке, што из Филипопоља беже Адријанопољу. Сутра дан 4. Јануара ген. Гурко уђе у Филипопољ, смести се у кућу рускога конзу.тата и одмах подигне на њу руску заставу. Но жестока борба у околини Филииопоља још се нпје прекидала. Она је трајала цео дан 4. јануара, па се продужи упорно и очајно и сутрадан 5, јан. Близу села Кадикјоја и Станимака војске ген. Шувалова, Шилдер Шулднера, Вељаминова и трећа гвард. дивизија једнако су стискале и напирали на самоковско турско оделење. на десној обали Марице. Ово турско оделење било јеподхваћено са свију страна. ЗОхиљада Турака заустављено је од претања, пресечен им пут. Но за то су се Турци борили као прази јунаци, као лавови, поносити и одважно. Онн ни пошто не хтедоше положпти оружје и предати се Русима. Кад се нађоше на јуначкој невољи, опкољени са свију страна, они су кидисавали на све стране, пробијајућн пзлаз, тражећи слободан пут. Час су се повлачили у планнну, извдачили тамо своје топове, те посипали Русе градом куршума и картеча; час су опет бесно слеталп с вр.тети и кидисавали на Русе с помамном, очајном храброшћу. Тако је три пуна дана трајало ово самртно, страшно хрвање, и Турци још нису помишљали на предају. Било је чудних призора у овомстрашном тродневном боју и чуднога јунаштва с обадве стране. Тако се прича о старом руском генералу Краснову, да целога дана 4. јапуара и целе ноћн између 4. и 5. није сјашно с коња једнако је пролазио кроз прве редове бораца, под кишом куршума, и на сва питања и тражења за-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА, СВЕСКА УП.