Topola
се из Једрена и турске властн и турско становништво. Све је то било 6. јан. 8. јануара јавп се под Једреном Струков са својом коњицом н заузе га без пушке. Тако паде стара турска престоница, варош, где су турски султани нрви пут ударили темељ своје проклете владавппе у Европи. На скоро се прикупе у Једрену и остале колоне руске војске и одмах буде изаслано неколнко коњичких оделења, да поседну важније тачке у околини. Ген. Струков, ноћу између 12. и 13. јан., заузме Љуље-Бургас (три конака од Једрена), поседне жељезничку станнцу, где захвати локомотиве п 200 вагона. 14. ј'ан. ген. Шнитников заузме са својом коњицом без боја Демотику и Узун-ђупри (Два конака јужно од Једрена. Демотнка је на реди Тунци, а Узун-ћупри на
жељезничкој прузи из Једрена у Мегри на егејском мору. После ових брзих и страшних пораза, у којима проиадоше две велике турске војске: једна под Сулејманом, а друга у Шипци, Турци се почну прикупљатн да бране Цариград иГалипољ; готово све остало било је већ изгубљено. Одбрана Цариграда поверена је Мехмед-Алији, и он почне прикупљати нешто војске на линији Декрос-Чекмеце, на уском земљеузу изме|у Црнога и Мраморског мора. У Галипољу почне скупљати Сулејман жалосне остатке своје разбијене војске. Но у томе наступи примнрије, те престадоше крвави бојеви, умуче бојна рика, спусти се мир на попаљене, разорене пределе, да годинама и годинама лечи дубоке ране, што их зададе рат. Буде ли слободе, све ће се брзо преболети ! Тод.
ЈЕДРЕН (ДРЕНОПОЉ АДРИЈАНОПОЉ.)
Садашњи Андријанопољ био је некад главна варош тракијског племена Беса, и они су га звали Уркадам,, Римски император Адријан улепша п рашири ову варош, и назове је по свом нмену Андријанопољ; од чега је после изашло славенско име Дренопољ (Одрин, Једрен), а Турцн га нрозиву Једрене. 1363 год. беглербег (намесник) султана Мурата I н главнокомандујући Чала-шахин-паша освоје Андријанопољ. Он је тада био велика и лепа варош. ГТз Андријанопоља поведу Турци упорну борбу с Бугарима; .Тала-шахин освоји Стару Загору и опседне Дловдив (Филипопољ). Ова старинска варош у брзо паде и постаде предстража Османлија на Западу. 1365 судтан Мурат пренесе своју столицу из Азије у Европу —из Брусе у Једрен. За 5 година Турци савршено покоре Тракију. Све вароши падоше после краће илп дуже борбе; у њима Турци наместе csoje г арнизоне и под њиним окриљем лочну насељавати читаве колоније у питомим земљама балк. полуострва. У то доба (не зна се које године), Јован Шишман, последњи трновски цар, постане турски вазад. За доказ своје покорности морао је помагати султану својом војском и да му у харем своју кћер Тамару. 1371 године упадну у Бугарску Срби са 60.000 војске, под Гојком и Угљешом, у намери, да прогнају Турке из Европе. Султан Мурат војевао је тада у Азији, а под ЈГала-шахин-пашом било је само мало војске у Европи. Он изашље против Срба 4.000 војника, под Хаци- 1 Илбеком и то више да промотре силу Срба, но да ее бију с њима. Поуздани у се и надајући се на сигурну пободе, Срби су безбрижно пировали. Под Черноменом, недалеко од Адријанопоља, једне мрачне ноћи, Хаџи-Идбек удари на безбрижне Србе. Страшан урлик; „Алах, алах“ разлегне се у мркој ноћи; Турци са свију страна ударе на српски логор. Изроди се ужасна сеча и забуна. Угљеша и Гојко пропадну o'ft* трага; многи се Срби подаве у Марици; једва шака људи измакне из овога покоља иврати се својим крајевима. Хаџи-Илбек уђе у Једрен с богатом нљачком. То бојно ноље код Једрена Турци и данас пазивљу „Сирб-Синдиги“ т. ј. „пораз Срба“. Ова несрећна битка била је преодница Косова.
Године 1453 Турци освоје Цариград и пренесу тамо столицу султана. Но Адријанопољ је био као и пре резиденција чак и у XVII. веку. Године 1829. Руси под Дибићеж Забалканским освоје Адријанонољ, где 12 септембра исте године буде закључен мир, услед кога су се Руси олет жорали повлачити из Бугарске. Садашњи Адријанопољ налик је на све турске вароши: дрвене кућице и тесне, прљаве улице. Мало има лепих грађевина и то су већинож џажије и цркве, државне зграде и нешто мало дућана европских трговаца. Једрен ижа до 20.000 кућа, 40 цамија 10 прав. цркава. На острву Тунце на реци Марнци стоји порушен дворац турских султана. Векови су још на љежу очували по нешто од старе раскоши и сјаја. По зидовима жестижице још се виђа диван мозаик. Од старих харема једва по који траг да је остао. Где су некад биле сјајне одаје, пуне источњачке раскоши, где су струјили шадрвани (водоскоци) мирисаве воде, где су бајне источанке султановога харема дрежале на цветниж, меким ћилимима, ту се сад црни само гомила развалина, рушевина, по којима расте коров и весело трчкарају зелени гуштери. На развалине султанових конака Једренци бацају сад ђубре и стрвине. Пси се луњају по овим пустим рушевинама, на стрв слећу се врани гаврани; све преставља мрачну слику пропасти. АЈиеђу тим пре триста педесет година у овим сјајним дворовима царовала је и терала своје тајанствене, бескрајње интриге дивотна Роксолана, еултанија Сулејмана П. док јој је муж рушио државу за државом и робио народ за народом, Слава, раскош и сјај једренских харема преселила се у Цариградске сараје. Нека би добра срећа донела, да и вих стигне исти удес, као и једренске. Така коб да стигне и све силнике, који на туђој муци и крви дижу свој сјај и своју величину. Адријанопољ броји до 130.000 становника. То је смеша Турака, Бугара и Грка, међу којима влада вечита мржња. Адријанонољ је гњездо старнх Турака, потомака јаничара. Они непрестано интригнрају против турских власти и у сваком портином поетупку виде издају ста21* ИЛУСТРОВАНА. РАТНА КРОШIЕА. СВЕСКА VII.