Topola

во на кланац, на муктарову пешаднју и топове, јер ма да је у Муктара било само 30 батаљона, ипак је положај његов ваљао колико једна велика војскаНо пре него што ће Руси на левом крилу устукпути, изненадисмо се, кад видесмо где развијају своју снагу протнв центрума. У дољп се впфаше силна коњица, где се прпмиче кланцу. Турци се збунише са ове нечувене смелости. Никоме ни у крај памети, да ће смети коњица поћи па нас. И доиста, ово бијаше само лукава варка, јер се 40 батаљона пешадијз још у недељу 23 окт. провукло кроз шумовите рашље брега тихо и нечујно, те се устремило кланцу иза леђа. Турци нису ни слутили ово важно кретање. Да су га само слутили, моглп су са неколико топовских метака осујетити ову руску варку. Коњица се прпмицала нашим положајима. Муктарпаша је заповедао лично. Наш пешак се спуштао путем, ми мишљасмо: много ли ће коња остати пустих. Коњица застане да причека нашу пешадију, да јој дође на пушкомет. Почиње препуцавање, брда се разлегну од пуцања но за часак један па се све изменуло. Са свију гребена, који се мало час црњаху као прда земља, посукта руска пешадпја у густим ројевпма. Прикрилила планпну, бојни крнк чпсто пролама ваздух. За часак, па осуше изненада плотунима на турску пешадију. Турски пешаци бплп су се и сувише сишли с брда да се свете руској коњпцн, па сад уза.туд им нада да ће се моћп врнути у своје положаје. Пут узан, а Русж грунулп као пз ведра неба гром. У Турке уђе неописан страх, те потекоше које куда. Руси узлетише на јурнш уз брдо п стигоше напоредо са узмичућим Турцима у њпхове шанчеве. Неоппсано брзо узимљу ттврђење за утврђевем. Све им је отворено. Још до скоро непобедими положај пада им шака. Турци и нису внше војска, беже као чопор распуђене стоке низ бодо, напуштају топове, бацају оружје. То је неописани русвај.

Но Руси продиру у напред. Све се то догодило за врло мало времена. У подне су Руси искрсли пред нама, око два сахата повлачила се турска војска у велико. Ни један топ није опалио на Русе док су се онн пели уз брдо. Толики је страх спопао војску, да су топџије секли коњима хамове, узјахали их и бегали без топова. Сваки је себи био најпречи, бегао је да изнесе живу главу. Пешаци су још донекле држали, алп за мало па и они стругнуше впчући: пораз! пораз! Алахова воља ! Ру си ЈУР ах У У напред те посипаху наврсном ватром бежуће Турке. Замислите себи једну уплахирену збркану гомилу турских пешака, официра, Черкеза, башибозука, маркеташа, камплара, возова, кола све се то сабило у клупче па јури као бесомучно да избегне из руске ватре, која сипље над њима као киша па да у тече у Ерзерум. Ја немам речп да опшпем овај ужасан призор. Мало пре су ти исти изишли из града да му буду одбрана, па се сада овако враћају у њега. Десет тренутака после тога разви се још ужасни. јп прпзор испред самога града. Уплашени градскп заповедник затворио је граду капије, те сад отпоче бој између оних који хоће у град и оних који затварају капнје. Ту је ужас стигао на врхунац. Пуна варош рањеника, гладних војника, који заман траже крова н круха, па падају као снопље по улицама од тешка тмора. Муктар је изгубио неколико хпљада људи, 60 топова, сву захару п тајин, сатро војску своју, а што је још понајгоре Руси се угњиздили укланцу, те ни еу од јерменске престолнице нн на две мнље.“ После овога пораза пођоше Руси да опсафују Ерзерум. Крајем годпне беху га опколели са три стране. Но зима је пречпла све веће операције. Како је настало прпмирје очпстнше се Турдн ц из Ерзерума, те су сад главнп градови у руским рукама, а тешко да ће их Руси впше и враћати. П.

СРПСКИ РАТ ЗА ОСЛОБОђЕЊЕ И НЕЗАВПСНOСТ

У YI св. „Кронпке‘ : оппса.ти смо све ратне догана црногорском бојном пољу, што се деспше до 18 јануара овеlB7B год. Одмах за тим закључено јеуЈедрену примирије с Турском. С тога о црногорском ратовању немамо овде шта више рећи. Но у оппсивању бојева п успеха српске војске цо разбојпштима Старе Србпје дошлп смо само до освојења Ниша. Шта се дешавало после пада „славнога града Ииша‘- то још нисмо описпвали, и то ћемо учинити овде, по званичним српскпм н.звешћима, што су до сад предата јавности. Али пре, но што пређемо на догафаје после пада Ниша, ваља да споменемо крваве бојеве око Куршумља, којп су вофенп још за време ншпке опсаде, у којима је проливено много крви и који су се на лослетку свршили губнтком Куршумља, оступањем Срба пз ове вароши.

I. Губжтак Куршумља. Српска војска прешла је границу 2. децембра. 11 дец. једно њено оделење крене се на Куршумље; lž. дец. било је крвав бој око овога места с Арнаутпма п

низамом, а 13. у јутру ушно победоносно у арнаутско гњездо Куршулље. После ове победе, напредовање српске војске у правцу Прпштпне зауставп се. Ниш се још јуначки држао; ваљало је прво сломити овај град, па тек онда се могло пћп да.ве; пначе српски нападнп фронт био би одвећ развучеп и ослабљен. По освојењу Куршумља Србп привуку све главније силе Нишу; у Куршум.ву остане само мала посада, а у околинп мала пзвндна оделења. Део шумадијски кор н моравска п дунавска дивизија биле су се тада око Ниша; један део тимочкога кора кретао се у правцу Радомира, да с леђа загрози језгру турске војске у Скоп.ву п Прпштпни. Око Куршум.ва остала је само ибарска дивпзпја. Но док су крваве борбе око Нпша решавале судбу његову, хнтао је Хафис-паша, командант турских трупа од Новог Пазара до Нове Варошп, да искупи што већу војску, да груне на Куршумље п отуда потече Нишу у помоћ. Тако се пзродише борбе око Куршум.ва, које су

11ЈУСТГ0ВАПЛ РАТНА ЕГОНЦКА. СВЕСЕА VII.