Topola

предходно у свима правцима, да провиде терен и непријатеља, кадсе у 11 часова пре подне, налевомјош незаузетом крилу отвори жестока пушчана ватра. Услед наглог и опкољавајућег наступања непријатеља Арнаути са низамима, који је свој напад пратио дивљом виком и лармом, бањски батаљон, још довољно неоријентован на земљишту, отступи са тога виса. Али на његово подкреплење пристиже и бањски батаљон П. класе, а позвата беху н нека оделења из делиградских батаљона; и кад уђе у бојну линнју и сам командант моравског кора лично са својим штабом, —■ непријатељ би заустављен. Непријатељ је међу тим из највећег шанца на Самокову шиљао оделења у помоћ нападајућој трупи а покушавао је да пс артнљернјом дејствује, али су му метци падали у долину Косаонице, јер топови беху брдски. Међу тим наша три топа, П. тешке батерије, ибарске дпвизије, дејствовали су са виса, на спрам турских утврђења, најпре на ова, азатим са 1000 —1200 метара против турске пешадије, што је врло много упливисало, те је непријатељ у дивље бегетво натеран, и наше трупе заузеше вис, који је се желио, и осташе као победиоци на бојншту. Борба се свршила у 3 и по часа по подне. Губитав на нашој страни био је: 12 мртвих, 2 нестала и 19 рањених. Непријатељ је имао веће губитке, особито када је бегао и гоњен био пешадијом и артилеријском ватром. После овога чињена су разна проматрања и вретања трупа и извршна су предузећа, норади постигнућа постављене цељи. Тако су 15-ог постављена 2 батаљона на десној обали потока Нереснице, али се батерија на ту тачку није могла извући. Ови су батаљони 17-ог враћени, да би се са већом масом у нравцу Прекорађе продирати могло. Борба 16. Јануара. —Даби сеолакшало продирање трупама, које у десни бок и позадност Хафиспаше наступаху према Преполцу, а преко снежних и врлетних планпна, командант моравског кора наредио је: да неки део трупа ибарске дивизије демонстрира против самоковских утврђења; а од моравске дивизије да нужни број трупа заузме вис на десној обали реке Косаонице, према селу Високи. За прву цељ командант ибарске дивизије употребио је батаљоне; расински, јошанички и 1 чету трстеничког батаљона крушевачке и трнавски батаљон чачанске бригаде I. класе; а командант моравске дивизије за извршење другог задатка употребио је темнићски и левачки батаљон јагодинске бригаде I. класе. За помагање ових предузећа одређене су биле и 4 тешке батерије (3 моравске и 1 ибарска). Борбу је почела артиљерија у 9 часова пре подне, али је после једног сата престала дејствовати због магле и вејавице. Пешадија је тек у 3 и по сата по подне дошла у судар са турском пешадијом, јер велики снег и врлетност земљишта много отежаваше наступање. Наше десно крило (ибарска дивизија) заузело је турске стрељачке ровове, сатерало их у главно утврђење и њему се приближило до на 400 м. Пево крило

(моравска дивизија) сукобило се са Арнаутима, којих је у свима иравцима било, и заузело пменовани вис. Борба је трајала до 8 часова у вене. Јагодински батаљони остали су на заузетом вису; а ибарски новучени су на пређашње положаје, пошто намере за озбиљни напад не беше. Турци су осим Арнаута имали у борби 2 табора низама у опкопима и 2 брдска топа. Десно крило имало је: 3 погинула, 3 нестала и 32 рањена, Лево крило: 3 погинула и 7 рањених. Борбаl7. Јануара. Дасе отворивезаса дунавском днвизијом и олакша продирање ка селу Механи, буде наређено команданту моравске дивизије, да са јагодинском бригадом I. класе и брдском батеријом заузме ипоседне вис, који се на левој обали Косаонице налази, те да тиме буде заклоњено наступање ка дунавској дивизији. Земљиште планинско и шумовито није дозвољавало ирегледност; снег велики отежавао је наступање и одржавање везе; збегови арнаутски налазили су се у свима правцима и наоружани Арнаути са мартинијевачама нападаше наша усамљена оделења са свију страна, тако. да се сваки одред засебно морао борити. У овој збрци и помешаној борби, 1 вод јагодинске бригаде буде отсечен од осталих и изгубио се. Десно крило јагодинске бригаде одржало је свој иоложај, али лево крило, нападпуто са свију страна од Арнаута, морало се повући и имало је доста губитака. Вис на левој обали Косаонице није се могао заузети. Борба је почела у 10 сати пре, а свршила се око 3 сата по подне. У овој борби учествовали су: левачки и темнићски батаљон I. класе. Губитак је био; 17 погинулих, 64 рањена и 48 несталих. 110 што дунавска дивизија није могла да продре преко Радана и доведе у везу трупе моравског и тимочког кора, то је пуковник М. Лешјанин, који је, као старији корпусни командант, у овој прилици имао команду над оба кора, заповедио, да се дунавска дивизија приближи левом крилу моравске дивизије, и за 19 јануар наредио напад на Самоковска утврђења, у цељи; да их заузме и непријатеља на отступање принуди. Бо јн аС ам окову 19 јану ар а. Заосвајањетурских утврђења на Самокову, командант моравског кора одредио је следеће трупе ; 1. Алесиначка окружна војска (6 батаљона) да наступа из долине реке Косаонице на спрам села Кастрата, против главног утврђења. Командант, потпуковник Јован Прапорчетовић. 2. Крушевачка бригада I. класе (5 батаљоња) и трнавски батаљон са 2 брдске батерије, и то: да 4 батаљона наступају гребеном самоковским, а 2 батаљона из долине реке Бањске. Командант, мајор Љубомир Остојић. 3. Три тешке батерије имале су дејствовати са соколске нланине, а i тешка с баћоглавског виса, и то све против непријатељског утврђења и трупа, које би се појавиле. Непријатељски положај. Самоковоје узан, 28*

ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА. СВЕСКА VII.