Topola

официра, 11 рођен је у Јагодини 11 Марта 1846. године. Он није био срећан, да од саме колевке ина сва средства за образовање и напредовање, али је био срећан правом срећом. да неуморним радом издигне себе на знатну висину како званичног положаја у држави, тако и личног усавршења. Ослањајући се у свима тешкоћама живота једино на свој лични рад, имајући за себе једино своју заслугу, он је успео и да себе школује и да у доцнијем положају чини корист земљи својој н припомогне науком својом напретку војске српске. 1860. године у септембру ступио је у београдску војену академију, из које је изишао као одличан ђак 1865. године у октобру. Године 1872., као српски офицнр. поручик, отишао је поради даљег изображавања у Пруску, где је прооавио до септембра 1875. 3 времену, које је ускоро наступило п у којем је сваки официр српски имао да издржи љуту пробу праве вредности своје, добијао је Паја | врло важне дужности, које су превишавале његов тек мајорски чин, али које су припадале способности његовој. Тако је у Марту 1876. постављен био за начелннка штаба у дунавској дивизији, а у августу исте године ,за начелника штаба у шумадиском корпусу. Кад пред објективну историју дође рат српски. онда ће се на једном листу видети и Пајине заслуге. После рата, у

априлу 1877, постављен је за ађутанта војног министра, а у августу исте године за шефа оперативне канцеларије, и мало доцније, у истом месецу, одликованје за ађутанта кнеза српског. Паја се није знао уморити на свом послу п поред врло слабог здравља. Није му била тајна, да организам неће дуго издржати и управо ишао је да отме од смрти што више може. Пријатељима је својим говорио; „Ја знам да сам слаб и да ћу скоро умрети, али сад (као шеф оперативне канцеларије) просто не могу умрети, имам много и много да урадим.'" Али он није дочекао, да види други, лепши српски рат, за који је, као шеф оперативне канцеларије, много н много урадио. Умрво је напрасно од распрснућа срца, 17. новембра 1877. године. Уз високо образовање и неуморну радљивост одликовао се Паја топлим и свесним родољубљем. Слободоумље и љубав нрема отацбини и напретку народа српског и покретала је, и управљала, и улепшавала сва добра дела његова, То и јесте, што му је за тако кратка века придобило толико поштовања, и учинило, да се губитак његов осетио тешко у свој војсци српској. Слика наша приказује га из млађега доба, као поручика. ВОђЕ РУСКЕ ВОЈСКЕ,

I. Д. В. Комаров. 11. Гонерал-мајор. У прошлој свесци била је реч колико се генерал Комаров одликовао при узећу града Карса. Димитрије Висарпоновић Комаров П родно со 1831 у витепској губернијн, војене науке свршио је у николајевској академији генераднога штаба са одличним успехом. Постав 1849 год. официр код стредаца царске гарде, пошао је одмах за тим у поход на Угарску. Целу своју војену службу провео је у борби против кавкаских горштака н поступао је са своје храбрости и вештине све на више. 1869. год. вршио је дужност начелника Средљега Дагестана, а причисљен је био генерал штабу 1870. произведен је за генерал-мајора, а 1876. постављен је за заповедника 19-те пешачке дивпзије у ратујућој војсци на азијскоме бојишту.

11. ЕШез В, А. Черкаски. Привремени губ-врнатор Бугарске, При почетку овога рата именовао је руски цар комисију, која ће израдити предлоге о устројству Бугарске. На чело тој комисији стављен је кнез Черкаски, но умрве од капље без да је довршио свој посао. Черкаски је рођен 1824 год. Свршивши права са отличним успехом, ступи у државну службу. Год. 1858 био је члан тулскога губернијскога одбора за устројство

одношаја ослобођених сељака, и утицао је у тај посао својим огромним знањем и упливом. Год. 1863 и 64. утицао је на уређење управних одношаја у Пољској, 1866 постао је, добив дотле више одликовања, државни саветник, 1869 изабра ra Москва са свога кмета (roлову) у ком је положају преустроио управне одношаје тога града. Черкаски је важио у Русији за врло вештога политичкога организатора. Умрво је ових дана у Св. Стевану пред Цариградом погођен капљом.

ш. Н. И. Свјатополк Мирски 11. Генорал-лај тнант. Свјатополк Мирски начедник 9-те пешачке дивизије чувен је у овоме рату са бојева на Јелени и на кланду Шипци. Родио се год. 1833. Год. 1848 ступио је у пашки корпус и произведен је 1853 за поручика и учествовао је одмах у кавкаским бојевима. У рату год. 1854 отликовао се Мирски у свима бојевима протпв Турака у Азији i-i одликован је орденом св. ђорђа. Од год. 1856, када је произведен за поручика, поступао је одликујући се вазда у бојевима протнв кавкаских горштака од чина до чина. Год. 1860 назначен је даревим побочником и 1865 постао је генерал-мајор у царској свнтп 1874 постао је генерал ађутант а 1876 генерал лајтнант п заповеднпк 9-те дивизије, која се толико одликовала приликом прелаза преко Балкана.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА СВЕСКА ТП.