Topola

ЗЛАТНА ГРИВНА

457

негдашњег познаника и прпјатеља, могао бих вам веровати да имате племеннту намеру, али ви сте новинар. То је белај. Видпте дакле да не доносите добра, п ја би вам очпнски саветовао у опште оканпте се тога неблагодарног посла. Ви још не познајете наше друштвене одношаје, пропашћете верујте ми ! Ја вас сажаљевам, па вам пскрено говорим. Војислав. Није нужно господине. Мене је народ васпитао о свом зноју, и ја сам уверен да ћу му се најбоље одужити за то доброчинство', ако браним и заступам правду и истину. Само кукавице и ниткови могу о народном трошку прибављено знање и науку злоупотребљавати да се само докопају високог положаја и богаства, али поштен човек (мете руку на орце) никада! Појава 5 Стражар. (уђе, док је Војислав говоппо и предавајућп Кубурпћу једну посетилнипу, лагано) -/Кели да је на само с вама. Кубурић. (гледајући посетплницу, еачуђено за себе) ТрНКО Конривић? Шта ће он сад ? (Стражар оде) Можда је ради исплате менице! Како ћу му одговорити да немам новаца? Ако ме не хтедне причекати. (замислп се) Војислав. И сад, господине, Кубурић (тргве ое). Ах, извипите. Дакле, ваша воља. Као што сам већ казао. Али могу вам ипак нешто световати, Ако хоћете да што постигнете, не истичите се сам лично, већ удесите ту ствар с којим нашим припознатим правозаступником. (пружнвшп му руку) Аја вам дајем моју поштену реч, да ћу му бити у свему па руци. Јесте ли с тим задовољни ? Војиелав. Хвала вам. Појава 6 Трнко (уђе, клаљајући се Кубурићу). ОпроСТИТС, ако уЗНбМИрујвМ. Ви сте у послу.... ВОЈИСЛаВ (угледав Трнка, уотукне зачуђено, за оебе). Ох, ОВО ЛИЦ6?! Чудновато!! (приђе му , рукујући ое). 0, ни најмање. Добро сте ми ДОШЛИ, Изволите сести. (нуди му столицу) Трнко (угледав Врјиолава, за себе). Опет онај, шта Је хтео овде? (гласво Кубурићу) Хвала вам (седне). Војислав (Кубурићу). Нећу вас више задржавати. Клањам се. Кубурик Ако желите успети, послушајте мој савет (рукујући се). До виђења!