Topola

462

ЗЛАТНА ГРИВНА

Појава 8 МилуНКа. (уђе полако, о обореном главом) Трпко. (тргне се п окрене, за оебе) Како је бледа, па ипак МИ се чини да је лепша но икада. Прави анђео! Милунка. (слабнм гласом , не дпжућп паве) Шта желите Са МНОМ, госнодине ? Трнко. (прпблпжи се, љупко) Да будеш среКна и задовољна. Милунка. ( т ргае ов и подпгнув очп врпоне) Ах ! Трнко. (притрча јој и ухвати је за руку , нежно) Не ,бој С6 НИШТа. Ја ти доносим Милунка. (одгурве га) Натраг! Даље од мене клеветнпче! Трнко. Умпри се драга моја. Чуј ме само. Милунка. (смеје се горко) Ја твоја драга? Зар сп ме мало наружио? Хоћеш још? Да чујем? Шта имам да чујем од тебе сем подлости и клевете са којом си ме овде довео ? Зар има још што грђег ? Трнко. Остави се таквог збора, у тренуту „ад долазим да те избавим, да те богато наградим за све што сп до сад претрнила. Милунка. (презирућп) Ти?! Трнко. Кунем ти се срећом мога живота, ја сам дошао да те ослободим, само ме слушај I 0, да знаш, каковпх и коликих мука претрпех од оног тренута када сн онако немилосрдно презрела осећаје мог срца. Ти још незнаш колика је п каква је моћ љубавп. Она нема граннца, она је кадра све учпнити, и ја ћу, тако ми среће мога живота, све чпнити да те уверим о мојој љубавн. 0 саслушај ме само! Ја ћу ти дати све што желиш, чини од мене што ти драго, и на једну моју реч тп си слободна као што си невина. Мнлунка. (презирућп) И ТИ се још усуђујеш ?! (склопи руке) 0 боже, зар можеш мирно гледатп на овај гнусни узор подлости ! Не не, ти нећеш допустити да невиност страда, (очајно) а ја сам невина ко од мајке рођена/ Трнко То знам само ја, али суд ће суднтн према доказпма а нротиву тебе има довољно доказа, разуми ме, довољно доказа. Милунка. Па цпак сам готова стати са ведрпм лпцем и чистом савешћу пред сваки суд, на овоме и ономе свету. Трнко. Како ће бити на ономе свету, незнам, алн да ћеш на овоме, земаљском, суду бити осуђена, то је јасно као сунце, Милунка. (доото)анствево) Правда је у божијој руци , а осуда макар и неправедна, биће мени часнија од твоје милости.