Topola

482

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

тишериФима, а нарочито оним од 1833. беше Дрпна означена као међа кнежевини према Босни, Трогуби дакле обзири примораваху кнежевину, да што пре своје право у извршење приведе : политпчки, којп се тпцаху једне политичке тековине земаљске; одбранбени, који смераху дз умноже безбедност земље, п трговачки, који имађаху да отклоне значајне сметње нашем унутрашњем саобраћају, 1 Но српско-турска комисија, која беше образована према члану VIII. протокола Канлпшке конФеренције, пошто исели Турке из Сокола и Ужица (1862), зауставп се код М. Зворника, јер се турски комесар изговараше, да нема упутстава, да и томе задатку приступитп сме. Чудноват појав ! Беше се те исте године навршпло 28 година, кад је још једна српско-турока комисија на истоме месту, а са истоветним задатком, застала, но онда са већом и штетом п опасношћу. То је бпло 7 новембра 1834. годпне. Од тога времена јасно право Србпје претворпло се било у иитање; оно је остало питањем пуних 45 година све докле није понова запечаћено крвљу српском на (( Влашким Њивама. * У одношајима између Србије и Порте играло је ово питање тако важну улогу , утицало је толико на међусобне послове њихове, да неће бити нп без поуке, нпбез интереса, ако бацимо бар узгредан поглед на ранијп развитак његов. На пзмаку 1833. г. Порта овласти Хусепн-пашу Видинског (познатог пначе под именом Ага-паше , истребиоца јанпчара), да, у договору са кн. Милошем, одредп мешовиту комисију , која би тачно обележила границе кнежевини. Турски комесар био је ЋашпФ-Ахмет-ага, а кн. Милош , од своје стране, одреди у комисију Ђорђа Протића и Јована Вељковића, али наскоро затим одменп

1 Неке погледе овога састава, употребљене на другом месту, позајмплн су неки пнсцн не назначнвгаи пм извора.