Topola

583

ПОПНС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБНЈИ

Кад додамо број становника од 1866 године, вишак рођених од 1867 1874 године, онда можемо видети, који је округ норед тога вишка добивено у становништву још н досељавањем.

У овом прегледу пада у очи то, што би у четири округа број становника имао бнти већп, но колики је нађен последњим нописом. То су окрузи; књажевачки, црноречки, пожаревачки и ужички. Нарочито у ужпчком округу велико је исељавање, јер износи годишње по 305 душа. Чачански округ на против, руднички, ваљевски и подрински, дакле сви око округа ужичког, показују преко нриродног вишка још и досељавање. И у осталим окрузима било је досељених; по највише их је добио Београд, и то не само ансолутно већ и релативно. Београд не само да иема природног множења , него шта више, у овој периоди од 1867 —1874 године број умрлих преко године био је са 321 већи од броја рођених. У периоди од 1866 до 1874 године износило је годишње множење

Вншак рођеннх На крајт године 187'.-е од 1867—1874 г. нмало је битв било је више Округ о т а н о в н и к а Алекспначки 7.417 55.553 - 2.108 Београдски 6.209 70.089 — 1.813 Ваљевски 3.380 80.863 - 1.423 Јагодински 7.510 69.689 880 Књажевачки 7.897 62.976 59 Крагујевачки 10.307 107 600 — 95 Крајински 4.348 74.672 — 1.345 Крушевачки 8.535 76.111 - 992 Подрински 3 223 52.050 — 347 Пожаревачкп 18.254 159.044 122 Руднички 3.045 51.320 - 1,393 Омедеревскн 8.960 , 68.940 — 1.596 Ћупријски 6.517 62.405 - 1.027 Ужички 12.118 116,635 2.133 Црноречки 5.952 59.236 802 Чачански 3.275 61.312 — 2.520 Шабачки 3.332 76.954 — 1.413 Варош Београд — 2,248 22.930 — 4.675

у округу ; мушких женских стзновника п р о ц е н а т а Алексиначком 2.66 2,28 2,47 Смедеревском 2,18 2,23 2,20 Књажевачком 1,77 1,79 1,78