Topola

Овако знатно напредовање писмености у сеоских становника, и у тако краткој периодн, има се приписати једино основној школи, коју је народ српскп вазда тако радо подизао. Ми ћемо мало даље показати, колпко Је у овоЈ периодп цодигла основна школа писмених у сваком округу посебице, а у следећој табели изложено Је стање по попису од 1874 године.

Највнше писмених има у вароши Београду, за тим у Гсрњем Милановцу. Најмање писмених варошана има у округу алекснначком и крајинском. Писмених сељана има највише округ шабачки, а најмање округ крушевачки. У кнежевини Орбији било је 1874 године на сто писмених варошана 11 писмених сељана , а у 1866 години с амо шесг ! У 1867 годинибилоје у кнежевини Орбији 378 основних школа ? а на крају 1874 године било их је 517. Једна школа долазила је

597

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНЦ СРБЦЈИ

свега годишње у проценту 1јо варошима 13.672 1.709 5,19 по селима 26.571 3.321 18,61 у опште 40.243 5.030 9,90

Број писменпх На 1 000 отановнвка 0 к у у г долази ппсменпх варошасе.вака у опште . варошасељака на на Шабачкн , . 3396 4577 7973 368,4 65,2 Крајпнски . 2445 3229 5674 136,3 49,2 ! Црноречки . . 1270 2889 4159 265,6 53,8 Пожаревачки 3745 7164 10909 261,0 49,5 Крагујевачки 3456 3855 7311 369,5 39,2 Ћупријски . . 3144 1065 4209 267,2 20,6 Чачански 1803 2321 4124 367,0 39,4 Смедеревски . . 1995 2190 4185 295,0 34,3 Београдски 371 3303 3674 238,1 47,0 Алексиначки 1489 1432 2921 206,5 28,2 Ваљевски . ... 2108 1954 4062 322,0 24,0 Јагодински 1263 1907 3170 288,0 28,8 Крушевачки . 2069 1365 3434 349,5 19,2 Ужички . 2047 2910 4957 324,4 26,9 Књажевачки . . 1173 1478 2651 339,7 24,9 Подрински 881 1298 2179 281,0 26,4 Руднички 492 1481 1973 450,5 28,7 Варош Београд. 13.474 13.474 488,1