Topola

Овај преглед интересантан је у многоме погледу. Из њега види се најбоље, у којим је окрузима настава била интензивнија, где су били марљиви раденици. Даље види се и то, да су већином непн-смени они, који су се у овој периоди у кнежевину доселили. Кад поредимо релативну писменост у 1866 години оној из годпне 1874, онда налазимо , да је од 1000 становника било писменпх у

599

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВННИ СРБИЈП

0 Б р у Г Број писмених оо поппсу од 1806 год. јОд 1867 до 1874 свршило је , III и IV раз. освовне школ. Иа крају 1874 годнне требало је н а ђ е н о- је ; да буде • ј Ј свега ј мање пиоменпх Алексиначкн . . . 1.587 1.494 3.081 2.921 160 Београдски . . . 1.498 1,758 3.256 3.674 + 418 Ваљевски 3.014 2.182 5.196 4.062 1 134 Јагодински .... 1 2.461 1.815 4.276 3.170 1 106 Књажевачки .... 1 1.151 1.221 2 372 2.651 + 279 Крагујевачки.... 5.232 3.210 8.442 7.311 1 131 Крајински . . 3.075 2.409 5.484 5.074 + 190 Крушевачки .... 1.595 1.771 3.366 3.434 + 68 Подрински. ... 554 819 1.373 2.179 + 806 Пожаревачки. . . 5.006 4.680 9.686 10.909 +1 223 Руднички .... 1.595 1.038 2.633 1.973 660 Смедеревски .... 2.515 2.440 4.955 4.185 770 Ћупријски... 2.031 2.042 4.073 4.209 + 136 Ужички 2.945 1.862 4.807 4.957 + 150 Црноречкн ... 1.453 1.994 3.447 4.159 + 712 Чачански .... 1.915 1.391 3.306 4.124 + 818 Шабачки ... 2.939 2.426 5.365 7.973 +2 .608 Варош Београд. . . 10.230 3.950 14.180 13.474 706

округу : 1 866 г. 1874 г. Процеват годпшњег множења ппомених Подрјинском 11,3 41,6 36,7 Црноречком 27,3 71,2 23,3 Шабачком 39,9 100,4 21,7 Београдском 23,5 51,1 18,2 Књажевачком 20,9 42,1 16,3 Пожаревачком 35,4 68,6 14,7 Чачанском 33,0 64,6 14,4 Крушевачком 23,6 44,5 , 14,4 Ћупријском 36,4 66,4 13,4 КраЈинском 43,7 74,6 10,6 Алексиначком 33,0 50,7 10,5 Ужичком 28,2 43,3 8,5