Topola

609

3ЛАТНАГ Р II Б Н А

Мало ти је бнло што он ме’обмануо са твојнм од злата чистим грпвнама, него ми још хтеде самовољно ноткопати наду мог живота, упропастптп Војпслава ни крива нидужна?! То тп нећу опроститп! Појава 2 Трнко. (дође с десна држећи воћине у рукама, упрепашћено) То Н6 МOЖ6 бнтн ! То нпје могуће ! Перунка. (заједљнво) Шта то није могуће, мој драгп господар Трнко? Трнко. (тргне се) А, то си ти ?! Помисли само , ево овде стоји, да ће онај битп пуштен да се из слободе бранп. Перунка. Онај ?! Ко ? Трнко. Та онај проклети новинар, ево, слушај само (чнта): Као што је познато нашим читаоцима, Још пре месец дана стављен је у прптвор наш сауредник г. Војислав Мишљеновић. На њега је била бачена сумња да Је у наЈмањем, знао за похару, коЈа се пре тога десила у кући овдашњег златара Трнка 'Копрпвпћа. Ко зна живот и рад нашег младог публицисте , ко Је кадар оценпти внсоку образованост, с коЈом се одлпкуЈе наш честити друг и пријатељ, таЈ ће се за цело сложитп с нама, да он неби ни могао замислити, а камо ли упустити се у тако прљаво дело. Но нама , коЈи знамо како Је рад нашег пријатеља многима трн у оку , сасвим је Јасна крајња цељ оваквог поступка. Ми очекуЈемо спокоЈно коначну преС УДУ с УДа, али међутим смо сматрали за нашу свету дужност учинити све могуће кораке, да нашег друга ослободимо притвора, како би се могао из слободе бранити, пошто Је до сад већ свршена претходна истрага а и дан главног претреса већ Је одређен. Данас пак можемо са задовољством саопштити нашим читаоцима решење великог суд, да се г. Мишљеновић пусти из притвора , ако положи Јамчевину од 450 дуката. (Перункн) Разумеш ти то ? Перунка. (зајвдљиво) Да, па шта онда ? Трнко. Ене, зар ти не знаш, да нам таЈ Још може побркати рачуне ? Перунка. Је ли то све ? Трнко. (гледајући у новпне, тргне се) Ево ЈОШ Н6ШТО, ЧбкаЈ МОЛИМ те. (чпта) Позив нашим приЈатељима. Од суме, коју ваља положити за ослобођење нашег друга г. Војислава. Мишљеновића , скупљено Је приватним уписом 300 дуката. Још не достаје 150 дуката. Молимо наше пријатеље, да у свом кругу прикупе нуждан недостатак, како би наш неуморни раденнк био што пре ослобођен. Окупљене новце ваља одма послати (отеж}ћим глаоом, оомејкујући се) Уредништву „Па-