Topola

611

ЗЛАТНА ГРПВНА

Перунка. (слеје се) Ни ђаво није црн као што га цртају. Ја се тако не плашим. Па за то тп опет велим, ја нећу да се кунем. Трнко. (ухвати је за руку, јетко) НећбШ ? ! Добро. А ТИ ИДИ са Милунком као њена саучеснпца. (смеје се) Ти мислпш, да ја незнам ко је предвојио оне адиђаре, што сам ти дао да закоиаш у варошком шеталпшту ? Оуд још ннје тражио у твојој кући.... Ја нисам још никоме остао дужан. Перунка. Само си мени дужан за твоју в златну“ грпвну (пзвадп из џепа пребпјену грпвну) и ти ћеш ми је одмерити и са драгим камењем. Јер н ако нема скоро никакве стварне цене , за мене вреди много, премного. Трнко. (тргне се) Шта ће то рећи ? Перунка. Рећи ће целом свету, да се богати п угледни трговац Трнко Копрпвић обогаћујз и таковим средствпма, која се зову лаж и аревара. Трнко. (љутпто) То није истина, то је обмана. Пертнка (смеје се) Ти се у томе боље разумеш од мене. Па покрај свега хтеде ме заслеппти и са лажнпм златсм. Али хвала случају, што се гривна пребила те сад видим да је иуна у месго злата са неком смесом,; За цело, врло вешто израђено... мора да си се у томе упражњавао ввћ од дужег времена. Надам се да кад то обелоданим, наћи ће се можда још гдегод који такав „чист“ адиђар. 0, како ћеш се онда тек славити као прави уметнпк. (саркаотпчно) До впђења, славни уметниче! (оде омгјући ое) Трнко. (п ође тпрепашћено) Стани ! (па уотукне дрлчећп се рукама за главу) Појава 3 Војиелав (пзађе међутпм обалом с лева . гледајућп за собом, радосно). Слободан сам! 0, како је бајна слобода. (разгледа) Како Је красан н диван овај слободан свет ! И ја се онет у њ’ враћам да живим с њим ! Колико сам пута с оних окованих прозора гледао у ове таласе како се слободно подижу и титрајући се одлазе све даље и даље. Са каквим сам мислимајПратио њихову несташну игру! (зампсли се гледајући у воду) Трнко. (дошавши к себи) Оде... и она је кадра учинити покор..,. Не.... Ја Је морам задржати ма ме и живота стало. (одјури за њом) Војислав. (тргне се и окрене) Ха! То Је онаЈ подлац ! Гле, стаде са госпођом Перунком. Нешто живо говоре. Шта он има с њом? Та она Је тако влеменитог срца, да ње ниЈе било, Још би чампо међу оним зидинама. И сам не знам чим сам заслужио да толико за мене жртву Је. Па сад с њим ? ВраћаЈу се амо. Шта ће то