Topola

216

бих пашн доћи гдаве него ди да ме окруне Лазаревом круно.м. Ти сп, попе, вао паприка! доставн провчдур с козијеп веком. Треба добро пазити на ријечи, прпје нег пп се отповиједа. Ја сап рекао бистро, да ја не вјерујеп што пук дроби, јер су ГТаштровпћи од старпне вјерни. А поп: «Ја нијесаи паприва ни шупљогдав; аво п вазда не знаи, је ди чорба сдана, знам дпјепо кад пе опари. Ја не ж»гу да вјерујеп, да би једно такво дпце, као што си ти, поговарадо гдасове, којпјеп не вјерује, па зато и мисдпм; да сп шс у некодпко п повјеровао, п да сн ме баш и прпзвао да мп пх у очп кажеш.* До душе, рече провпдур, ја тпјема гдасовпма нпјесам вјзровао, адп ми једраже чути пз твојпјех устпју, да нпјесу пстпнптп, јер ме тако неће Оенат крпва наћп. Но пођп збогом п будп човјек као твојп старп, па тп лажи неће наудитп. Хоћу, рече поп, а знади добро да тп већ нећу иикад доћи на звање, ако ми напрпјед не пдатиш коња до Котора, п не даш по дукат за сваку даж, што о менп чујеш. Кад поп пз собе, рече Бујовпћ провпдппку: «Свакп дан у Мдедпма вјешају правпјех људп него дп је овај поп. Он је у тијееннјема договорпма с пашом преко Мпрчете п Архпмандрпта Дебеље Ба-