Topola

229

А поп срдпто, излазећи из собе : «Нико се не предава Турипну од обпјести. Немој рећп да тп нијесмб тражиди помоћ. А знади добро, ако нас погазе Турци, као шго и хоће, неће ни тебп лако бнти у овој лакомицп, гдје сједиш п господујеш у наше здравл.е. Но останп збогом. Кад нас видиш, тад нам се надај. 1 * Петрова мјесеца ударп ненадно Махмут су двадесет хиљада војске на Црнугору, гладну п несложну. Прем да је нашао слаб опор, изгуби трећп дио војске док уђе у цетињско поље. Ту изгори манастир и оближн>а села, као пас кад загризне кам, који га је ранио. У толико се Црногорцп окупе на поклич за крст и слободу, и свак заборави своје домаће зло според опћега. Затворе пресла 2 и кланце да Турцима није већ било повратка у Арбанију. Нагна се паша на муку! У Херцеговину није могао од султановијех бегова. Боравити јошт на поузану пољу цетпњскоме, нестало би војсци хране и здравља, а већ били почели Арбанаси да ропоћу. Ироуми се писати провиднику которскому да му пушти повратак преко дуждеве земље. Међу два зла изабере провпдник мање: Војску, коју нијеси кадер узбити, ти је угости! Пошаље Бујовића да куша што паша мисли. Махмут му обећа да ће проћп хгроз

Ч Да већ неће лред њим долмзити. 2 ) ЈЗролазе.