Topola

248

Припну их узластовпцу дрковну као стубе да се уз њих попну на звонпк. У то рече барјактар: *Ја ћу се прппетп на врх дастовпце, а вп чувајте сока, ако иоље впдпте војску, убите га као пздајпцу, нек пре прпје нас, ако ли нађем звоно заглављено тешко ћу га дпћп без ударца, пак се бојпм да га не опучпм.» Бацп струку да се не омета, дохватп велпку пушку лпјевом руком, а десном се прпљубп носплама, пак стаде да се пење. Тек да се докучп црквеног перваза, пукоше блуре и лпко а носпла се расплету, п барјактар суновратп на тле без да се обранп. Чптав сат пзгубе око плетера, док га тврдо вежу конопљем п опет уза зпд поставе. Барјактар се попне, пак са звоппка помукло рече: «Нпје звоно загланљено, алп је око њега понова; ново му је пружало п тељпга; него уљези један у цркву п остави три плете на олтару да намирпмо овај понов, да се не огријешпмо светом Петком.» У то барјактар омота својпјем пасом звоау туцањ, а рукама кдпне пз жовпца п турп звоно на тле. Бпла око цркве земља мека, пак се нп чуо пад, нп цпкло звоно. Уђедну му конопље у ушп, а кроз копопље прљ, пак брже боље к ждрпјелу, гђе су их дружпна у метерпзу чекала. Свп се пзреде да целпвају звоно, пак прпдају ногама у беспуће док свану, а кад зора забпјелп, по што замстну траг, увуку се ујед,ну спплу гђе предане, пак опет странпу-