Topola

322

се вашој разборитости не пристојп. Била је света дужност оца Макеима бранптп гроб, чпјп био, дара пли војника, богата шш убога, праведна илп грешна! Да се он нпје ту намјерио исто бп камење проговорпдо! Нпје отац Макспм пронпо да се је Мејат посветпо, но вп. кад га мученпком градпте у очи лаковјерна пука. Ја, којп п онако недостојпо носпм ово тешко бреме манастпрске сгарешпне, којпјем бп образом п душом облпчпо онога, којп вршеБп Хрпстове заповпједп п науку, заслужује похвалу? Какав бп то био с моје стране злокобнп прпмјер ? ! Нијесу рпјечп оца Макспма узрујале народ, нп чпнпле да јавној сплп попада оружје пз рука, по је то божја воља, пред којом су недосташне све љуцке јавне п тајне спле! Нрпјетпте п вршпте! Мп смо зналп, кад смо се овому лпку одалп, да ћемо се пзложпти срџбп пучкпјех кнежева, п да ће лакомп вуковп зјатп над стадом господпновпјем; но ко пзгубп душу своју Хрпста радп та је п спаси !» Опет прпппта провпднпк, чему се калуђер згрпјао? А Бескућа превађа: <-Пгуман каже, да је Млечпћ отео ове краје лукавством, пак да су калуђерп дужнп отворатп очп слпјепу пуку п учптп га да му је ред госнодарптп а неробоватпБ «Је лп могуће,» доставп провпднпк талпјанскп, «да је смпопство калуђерско допрло толпко далеко?!» пак скочп на ноге као да прекпда свакп даљи разговор.