Topola

103

„Има, чпни ми се, десет стратига у Атини, али се знаде само за Перинла.“ „А часни ти људи, што тако достојанетвено корачају?* опет ће Сикијоњанин. „То су девето.рвда архонта!" одврати гропшћар. „Јесу ли то ти“, завита Сикијоњанин, .„тпто у вас од свију власти и звања највећу почаст имају ?“ „Почаст додуше имају“, одврати гропшћар, „али ми у главном ипак више поштујемо стратиге“ „Како то?“ запита онај. „Најбоље главе бирамо, да аам буду стратизи,* на то ће грошићар лукаво. „У архонта гдедамо ва старост, неокаљано поштење и частан изглед. Велику почаст има такав архонт, врло велику почаст, то се не може порећи; готово се сматра за свеца. Алк тешко њему, кад му прође вдада па нисмо с њиме сасвим задовољни. Осудимо га хајд’ погоди на што? Да даде начинита кип од сува злата у величини човечијој па да погаље у Делфу“ „Кип од сува злата у величини човечијој?" зачуди се Сикијоњанин, „Та то није кадар нико платити" „Баш зато!* одврати грошвЉар. „Дужник држави, који не може да плати, по нашем закону губи грађанску част. Такав архонт дакле остаје делог свог века без грађанске части.