Topola

106

одобрава зли негодује, час неданимице слуша, час немирно узавре, најпре лагано, као класје, кад га ветрић савије, а затзм бурно, с лармом и виком. као гора, кад бура по њој бесни, тако, да је тела.л на мвг првога притана морао гласно повпкатв, да буде мира; видиоје, како покаткад, кад се не слажу мњења, хоће да дође већ до туче, како овде човек један од народа песницом прети олигарху једном. онде опет један прпсталида Лакоњана на сва уста грди и ружи народњаке а дигао већ палицу; видио је како велика маса народа као из једног грла кличе и одобрава а олигарсп шш мрмљају пли ћуте као заливени; па онда је опет видио, нако олагарси и лвцем и рукама и гласом исвазују своје задовољство а народ у љутини виче и прети. Тако је прошло ненолико сати. Час надвлада ово мњење, час оно, час је овакав, час онакав Сад ће се наново на говорниду попети стратиг Перикле, који је још пре говорио народу али само у неколико речз. Опет се све утишало. Марно и достојапствено дизао се посред народа лик тога човека, што су га звали Олимпљаниеом. Нпје Перикле млатао рукама ни много се превијао. Рука му је бпла у горњој хаљиви. Али му је глас звучио чудновато и продирао у срце слушаоцима. Снкијоњанин је чуо звук гласа тога, речи није могао разумети