Topola

109

Лаконским сталп зановетати та знаш их већ. Достаје, веле, већ грађено; почело се већ и ново хрвалзште а з Одпјон, могло би се још прпчекатп са великзм мраморним храмом на Акропољу, јер ће страшно много стати зидање. Али у то ево тз Перикла, „Ако ви Атвњани*, рече, „нећете, да дате о јавном трошку израдити величанствено то дело по алану Фздвјзну и Иктвнову, онда се већ заветовалв и Ипвја и Ипоник, и Дијонасодор и Пириламп и многа друга најнмућнвји људи у Атини, да ће о свсш трошну дати звдати, па те ће људе славихи и хвалвти, док је света и века, а не народ Атинсеи!“ То је бзло доста, Можеш мвслитв, како смо се пожурвли те дзглв руке и сталз на глас одобравати то. што хоће Перикле и Фадзја. Па помвсдз, ми баш у највећем одушевљењу, ево ти наједаред Фздије; звао га napaeae, да нам равложз трошкове зздања з кипарзје. Па онда нам стане Фздија: „Ако хоћете од слонове коств нли од здата“, велв, „стаће моја Палада Атиеа оволзко и оволико; од мрамора вли туча пак само оволвко и оволзко“. На то тз се онда заори са сввју страна: „Од злата и слонове кости! Не треба само скомрачвти, Фздија, па одмах почни!" Тако је испричао све Атињанвн, човек од народа, новоме придошлзци из Сзкијона. Сва се Атзна некако узрујала; саборлије са Пзкне разнели су вест по свем граду.