Topola

112

цркве, ужара су морали задарпма и дунђерима и бременарима правити ужета необично јака и опртнице, морали се поравњивати путови за смлни превоз па било је тако посла свугде; све је то утонуло у врела вртлог радиности и обртноета. За најтежи ручни посао при грађењу најимали се и радница из туђиае. Највише је још привређивао ћутљиви, озбиљна, дурашни, стрпељиви ЕгагЉанин. Еао код пирамада својих, тако се и у туђини као најамнив није умарао, него је постојано као теглећа марва мећао лагаео камен ва вамен. Сва је Атиаа у то sperne била велика радионвца. Али је зрачнн вис Акроиоља бзо тек право огњиште, на којем се вајвећма рчзбуктио пламен новога настојавава, што је боговима бидо мило и драго. Авропољ је био стара светиња а уједео и чврста тврђавз Атињанима; на подножју се веговом свуд унаоколо тек мало по мало спојпли домови досељенина те створили град, „Тврђава“ је био тај вис већ иса природнога свог стења и камења а и са грдних зидова, који су му штитили и заклањали северну и јужеу страну. Још не може оку годити то, са чиме се у овај пар срета човек на вису. Пространа површина Акропоља изгледа пуста и неспремљена. Прастаре рушевине леже још по земљи са развалинама разорених дела, побиране и одељене, да се наново употребе. Према јужном