Topola

пених пред уласком храма, стали па се разговарају. Један је од вих двоје свештеник храма Ерехтејева, име му Дијопит. Невољан је нешто па са прага храму мрко гледа преко на гомиле раднива; вр-зва њихова и метеж им учинио се био њему као безбожно сметање светоме обреду. Од прастарих се времена узимао свештеаич Ерехтејев и свештенида Атине Полијаде из плеиена Етеовутада, најстаријег а дуго s најугдеднијег свештеничког племена у свој Атвци. Али се у новпје доба сродне Евмолпиде дигли до још вишег степена у јерархији Атичкој. Евмолпиде су бшш свештеничко племе Димитре у Елеусини. Са службом су Дииитрином свопчане биле велике мистерије а Евмолпиде су били јерофанти или првосвештеници те тајансхвене светковине, У потаји се љутиди Етеовутаде, што су вх претекли Евмолпиде. Али није само зато невољан био Дијопит, тадањи свештеник у светилишту Ерехтејеву. Наново погледа љухито преко, где су градили Партенон, па онда поче говорити човеку, која је понизно као поверееик и помоћник стајао крај њега а нико други не био, до главом онај Лампон, жред, шхо су га дозвали биди на дом Периклов, да растумачи знамеве једнорогог шиљежета: „Мира је“, рече, „нестало са освећене ове висине откако се по н>ој башкари хучна чета

117