Topola

128

сматраче то, што су богодухновени. људи, као та двоЈЕца, вајпре душом видили, па онда бројевима и мерама ухватили н схватили". „Само неће задввити онога прислушвивала тамо преко“. упадне Квлвврат смешећп се у реч, а вајпре је оштро погледао свештензка Ерехтејева и присвог му пријатеља. Њех двојив;а су још једвако стајали ва улазу Ерехтијона па вребалп и прислушвивали. „Љутито и јетЕо“, настави Калаврат, „гледа тај непрестано амо, шта ми радимо, али мене ни бриге, ја њега исто тако љутито гледам. Задиркујемо једво друго а међу мојим људвма в његовим в,рквењацима дође вадгод и до боја*. „Не треба да се чудимо 8 , рече Перикде, „аво се Ерехтејев свештевив љути. Та ето му пред носом зпдамо вов храм, уместо да оправамо старо његово светилшлте. Е али ко би и смео дирати стародревне часне тајне тавнога оног храма руком, која слободно образује?“ ~Да“, првхвати Каливрат, „боље је пустити, да и даље совуљаге тамо праве гњезда. Тв ти седе дан и ноћ под старвм кровом црввенпм. Ни да чују ти таио преко за нове боговске ликове Фидијиве! Не треба вима новвх богова; перу они и чешљају старе и с поља навешају на њпх нове крпе па мнсле, то ће тако вечито трајати. Ти би људи још једнако вајволели видити Паладу Ативу са совинсвзм лив;ем!“