Topola

135

тли заливи, та острва, што се са главицама брегова својих из најлепшег плаветнила морсеог уздижу у најлепше плаветнило етирско! Ено се тамо из вала Саронског залива дигла главичаста Егина. Y/ стенама тамо кркли лзе дивљи „мрави-људЕ* прастарих времена. А данас стоји на највишем брегу аде те у шумској сеновитој самоћи храм свејелинског Зевса, што скупља варод наш на светковину, мал те не најлепшу, што их има. Ту бдиже десно у истом морском валовју зелени се Саламина, колевка јунака. Али зар мора позни унук поруменити пред сени неумрлога јунака, који је оданде пошао на Илијон ? Зар нисмо баш тамо у светлом затону, што се сад тако мирно амо јавља, били најславнији свију бојева на мору? А према северу, где Китерон и Пентелик и Парнас као бедеми Атичку земљу штите, на запаДу пружајући руку Имету, што се са југа амо протегао, тамо прича прадедовска скаска, да има лавова, што живе у шумским јаругама. Али су наши очеви подавили лавове и изели им срца на ватри испржееа, каво би могди увуцима својим у наслеђе оставати лавље срце и лављу снагу. Па зацело је то наслеђено лавље срце непосредно за оним висинама, на пољу Маратонском, извојевало најдичнију свију победа на суву! Потамањени су лавови и вуци у оним јаругама, варвари су за свагда расплашени са оног бедема Атичке земље, мирно so-