Topola

149

дида Еалија и Иаоника све већма богатила. Ипониву је једном наиме човев неки из Ере» трије, по вмену дао да чува благо, што је отео непријатељском једном вођи, кад су Асијате први пут напале на Европу При другом нападају одвели су Персвјанз, вао што се зна, све Еретријанце у ропство, међу њима и оног Дијомниста, а његово је благо остало у руву Ипоникових. А Еалвју је једвог опет код Маратона Персијанан један, да би живот свој од њега искупио, кришон одвео на једно место, где су његови земљвци закопали бали силно здато. Калија је био тодико предосторозкан те је убио Персијанина, пошто му је овај показао јаму, да не би можда и другом коме открио тајну, пре но што Еалија доспе, да сво благо дигне и склона. Тако се ето говорило за Ипониве и Еалије. С оца је на сина у том роду прелазио дар, знати се докопати новца и блага. Разуме се, да су потомци првога Ииог-ика и Калије дошли до знаменита угледа у ошптини. Многи је Еалија и Иаоник послужво суграђанвма својим као посланик до краља персијсвог, или иначе кад се уговарао мир; по гдекојем од њих дала је држава начинити јаван кип. Наш Ипоние, домаћин Аспасвјин, био је на диву претцвма својим. По нарави је био доброћудан те га је народ здраво волио. По-