Topola

173

овде у Атинз има људп, што говоре, да ти ниси мушЕО, него етера из Милита!“ „Несретнице !* викне опет Телесипа, не мсгавши свладати гвев; „зар ти није било доста, што мужеве ван вуће задуђујеш? Зар се мораш увлачити чак и у светилиште домаћег огвишта? Не бојиш ли се зар боговских ликова ове вуће, еоји љутито гледају на грешнвцу, што буни и обесвећује освећени стаеав породични? Стани намирисана и наЕанђурена пред врата своје Еуће, па за хаљину увлачи мушварце! Шта! Још се једнаво усуђујеш гледати ми у очи? Још не идеш? к „Зови Амиклу,* рече сестра Кимонова разјареној прији својој, „да правии својим лаконсеим песницаиа изгура тог лажи-земљаЕB, ту бујану Еаћиперву!" Телесипу је тешко било ражљутити али вад једаред плане, онда све јаче и јаче узавре. „Пре ћу,“ повиче, „исвопати јој очи ноктима здерахи јој узајмљено то лажно одело са тела! ‘ Таво су зипарале те две жене; једна с лева, друга с десна до прерушене МидићанЕе, Еојој су СЕиеуле образину. Аспасија је пустила, да се први и најжешћи вали грдње излију над вом, све дое обе љутиде, запавивши се од чуда, што МилићанЕа мирно све трпи, за један мах не заћуташе. Али онда поче: „Јесте ли већ. одапеле најоштрије, најотров-