Topola

176

у пехару, ни намештај у кући, на робиаа, па ни „венчана жена,“ као што је зову, јер је Имеаеј заклети душманин Ероту. Сваки дан треба жена да се даде наеово просити па треба да знаде чудну ту вештину, да вечером у постељу леже као нева, а јутром да се с ње диже као девојва. То су правида оне вештине; ради тако, ако хоћеш и ако можеш. Ако пак не, а ти се одреди онога, што се добија томвештином, па немој завидити другима, ако беру њепе плодове!“ Taso рече Аспасија. Алн ју жена Периклова погледа охоло па се на уснах јој у осмејку укаже презрење. »Задржи за себе мудрост милосничке хи вештине,* рече, „требаће ти. Немој ти мене учати, како се задобија љубав и штоваае у мушеих, мене, коју је просио архонт-васплеј. Та шта ти мислнш постићи са свом том твојом вештином, ти, туђинка, милосница? Можеш ми мужа намамити, да се с тобом у потаји грли и љуби, али ће тп дом његов, огњигпте његово остати страно; па све да и одгони мене, ти му никад не можеш бити законита жена, јер си добеглица, јер нпси Атињанка! Да ли мој муж замном уздише или не, било како му драго: ја сам овде господар на огњшпту његове куће; ја сам домаћвда а ти си наметнвца. Ја ти велвм: „Одлази!“ а ти мораш слушатв!* „Слушам и идем!* одговори Аспасија.