Topola

245

десннцу па свом снагом хитне дискос био му Ј е У РУД 0 0 главу противникову. Па и суввше је добро хитац погодио свој цил>; дерану оном потече крв с главе те се онесвести. Настаде велика граја. Рањеника су морали однети. Кад је то видио млади Алкивијад, побледао је и задрхтао за један час; али кад су га рођаци и првјатељи рањенога супарника стали ружати и претити му, повазао се одмах опет прибран и јогунаст. А сад је ввдио ражљућееог Перикла, како је са достојанственвм гнмнасијархом пошао к њему, па приметившк, да хоће да га ухвате s одведу, моада чак срамво и да вазне, окрене се наједаред, прогура се кроз гомвлу, где је била најређа, па побегне са оном хатрином, која му је пре при утркивању помогла те је победио. Кревули се за њим у потеру али је њега за час нестало гониоцчма испред очију. У најудаљенијем делу ликијона наишао је био на Сократа, као што смо већ приповедили, полетио је био на њ и саврио се под његов огртач. „Ти си дакле Клинијин сиеак?“ рече Сократ благим и мирним гласом, а најпре му је деран на његово запиткивање исприповедио бао, зашто је побегао. „Bар се ти у делању своме не обзиреш на похвалу и покуду, на жељу и вољу тако изврсних и уважених људи,