Topola

261

„Заам“, одговори Сократ; „али сети се, да и ти често бадиш длето па одјуриш, било с изликом иди без излике, те као и ја тражиш лубав тако бар свет каже али дабогме ве питаш много за појам њен и њено бвће. “ „Имаш право“, повиче Алкамен смешећи се, „не питам ја ништа за њен појам. Али ко ти каже, да ја свагда баш љубав тражии, кад год одем из радионице?* „Неидеш ти баш свагда самглавом*, одврати Сократ: „по који пут пошљеш којег надничара или чак лудог Мееона, ако случајно ту баш зазјава; дадеш ти њему по које пасамце, да та однесе депој Коринћанци Теодоти.“ Алкамен се опет насмешз а Сократ настави : „Пријател. је мој Азаксагора за љубавну страст рекао, да је болест: не знам само, да ли је обична болест и да ли је треба лечити лекаријама, или је божавска болест, отпралике вао одушевљење песеика или занос дедфске свештевиде. То знам, да љубавви бог мора имати крила и дечачки лик: ала како да га вначе прикажем, да ли озбиљна или весела, да ли да гдеда доле или горе заиста, волио бах знати, Аспасија, како би ти љубав приказала, кад би нешто била у колу нас ученика у радиониди Фидијиној.* „Ја не бих ни покушала приказати ју!“ рече Аспасија. „Љубав је ocetaj а осећај нема облика. Што хоћеш да прикажеш, што је без