Topola

299

СБештееик је Дијовпсов иред свим народом седио у орхистри у својој дивној наслоњачи од мрамора, што је била богато уврашепа сликаријама, а наједаред му нос окваси капља с неба баш у онај пар, кад је лола Кратие против тог истог првосвештеника Агастена одапео пернату једну стрелу своје атвчке досетке а сви се Атиљани грохотом насмејали. „Ето већ промиче киша,“ рећиће првосвештениЕ свом суседу Перикду, ж ја мислим, да прекинемо комад!“ „Прећиће!“ одговори сусед смешећи се. Али нуто чуда, нова стрела вазввжди. Па та је стрела вгодила баш главом суседа. Сви се Атињани засмејали па погледали у Пврикла, и Перикле се с њвма смешио. Али зазвижди још једна стрела фијукнула је нешто о новој Ири и о новом Олимпљанину Зевсу, о Омфади и Ираклију. .. Опет су сви Атињаеи погдедали у Перивла. Али се Перивле није више смешио. 0диипљанину је преко чела прелетио облачак. Стрела је вогодила била Аспасију Дошли су затим на ред и други комади, па тако је Атвњанима прошао већи део првог дава. Многи су одлазили, па се опет враћали, многи су остали до краја. Имућнијима су робови доносили вива, воћа, колача, да се иало заложе. Сутрадан је све то почело с нова. Опет је