Topola

5

тако по најновијем адету држао из стране земље, па се говорило, да је у то доба бегенисао хваљену Теодоту. Споменуо је и своју децу пред гостима, синчнћа свога Калију, кога је баш ономадне, као што рече, послао у Делф, да му тамо ошишају косу те да је по старом обнчају принесу Аполону; затим своју малу ћерку Ипарету; ње се већ није могао да нахвали, како је лепа, добра и честпта; она му је канда била љубимшда. »То ће дете« рече »бити некад најлепша и најбогатија девојана у свој Атини, па тешко ће битн некада наћи јој ђувегију, који би је био достојан. Што се тиче лепоте, то не бих знао дерана у Атини, за кога би се могло рећи, да заслужује такву цуру, осим можда твој, Перикле, штићеник, шали Алкивијад. Неколико сам га пута вид’o на рвалишту, па тај се деран свакако може подичити да је међу дечацима мал те не оно, што Ипарета међу девојчицама. Што се тиче година њиховнх, то се отприлике канда слажу. Но, ко зеа шта ће још богови удеситп, кад се та два пупољка једаред развију! Шта мислиш, Перикле? Но о томе још има каде говорити!« После тих и сличних разговора одведе Ипоник своје госте у велику, лепо окићену трапезарију. Ту су унаоколо биле перине, на које се легало за јелом. Не треба ваљда ни спомињати, да су ћилимови, прострти по тим пе-