Topola

13

а на окићеном су олтару просули на ватру још впна, с водом помешана, у славу свима боговима Олимпљанима. »Знате ви, драгп гости и прнјатељи«, пробеседиће опет Ипоник, »знате, шта је стари лепи обпчај. Је ли вам по вољи, да бирамо симпоснјарха, илп волијете, да га коц ко м одреднмо ?« Фидија, Пктин, Анаксагора и још неколико њих одмах се дпгли и рекли, да не треба бацати коцке, јер се пначе, веле, морају бојати, да ће коцка пасти на њих а они слабо осећају у себи снаге за звање краља за трпезом, којн руководп и уређује весеље у друштву. »Ако је потребно«, зачу се Протагора, »да се бпра симпосијарх, онда ја не знам, коме бисмо пре морали понудити то почасно звање, ако не најугледнијем међу толпко угледних људи, великоме Периклу.* Перикле се насмеши, одбије и рекне; «Изберите Сократа! Тај уме водити разборите зборе, зашто да не би умео водити и симпосијон ?« Али Сократ одговори : «Не знам, да ли умем водити разборите зборе или не ; али то знам, све да и јесте тако, сам себи не бих могао опростити то прецењивање ,самог себе, да било ири збору. било при симпосијоиу будем коловођа, кад је ту и наставнида моја Аспасија, којој победоносну мудрост познају сви овде