Topola

15

служпо, «донесидер списак ввна, што су спремљена за даеашњи спмпосијон, па га подај краљици за трпезом 1 Забележене су, Аспасија, на тој табли игре и уживања, што их данас можемо гледати u уживати на овом дому. Нека спмпосијархкиња одабере у радост нама вазда оно, што јој се баш учнни да је најлепше и најзгодније; на реч њену, на миг само њен створиће се све за тпњи час!« «Не бн ли наредио да ми се донесу струне?« запма Аспасија. «Као симпосијархкиња хоћу само дадем глас расположају и армопији овога симпосијоеч.« Одмах отрчи роб па донесе струне, богато ОЕОване драгим камењем и вилдишеи. Лепа их Милићаека узме па уз гласе струна удеси ове стихове: „Сирска нам нарда ту мири и венци од љубице бајне, Златни Дијонпсов мок шкропи руменилом нас, Дај да се звуци и гласи са тананих разлегну струна: Лепшег да ништ 1 нема свет ? но што је наслада, сласт.“

Онда даде струне Сократу. Али Сократ прозбори овако:

»Када у звање симпосијархово спада и то, да зада и које »да што ми ти да« те да загонетањем развесели |ружбу, то сам ја одмах слутно, да ће Аспасија хтетп хако кушати оштроумље наше. Хтела је ето баш сад, као што каже, да даде глас расположају и армонији нашег симпосијоаа, па је тобоже невино