Topola

30

жнтц, кад се говорило о оном, што мудрост учи. Ти, Сократе, рече, да треба покушатп, па ето покутасмо.« На то ће њој Сократ: »Добро ти знадеш, Аспаспја, да нико на свету не воли већма, кад му се што докаже, него баш главом ја. Допусти ми, да саио још пешто зашггалг у Протагоре. Ако пма, као што нас он поучн, разних врста насладе, па ако за оно. што насладе даје, кажемо, да је неко добро, то онда зацело плга и разних добара а међу њама и једно највише добро. Да би иак човек то највнше добро могао нзнаћп између других добара те тиме u највпшу насладу излеђу других наслада та наслада као што рекосмо, нпје баш само добро, пего се добпја аек тпме. гато човек дође до добра зар не треба ту онда ипак мало увиђавности, или познања. или мудрости, нлв како већ хоће човек иааче то да назове?« Смешећи се прихватп Аспаснја: »Тп видпш, Протагора, да те ето тај човек тера у теснац; алп је иоја дужност побрпнути се, да се распра не разгори сувпше јако. Већ од по сахата амо намислила сам нешто протпв тога убојпце Сократа. Не свпдц мн се, да Сократ овде на једној перпни седп с Анаксагором те му дах наставнпков непрестано улпва нове снаге и убојнштва. У опште мп се чинп. да су овде неки гости Ппониковп тако поседали, како је