Topola

43

»А ти,« уђе Софокле у реч, »супарник његов у лепе Хриспле, која сад, како чујем, жнви с њнме на Хију« . . . »Мани Хрнсилу!« рече Першсле. Радосно се песник подао судбп својој. Перикле га стане учитп многу чему, што се односило на ново му звање. Кад је ко оних дана у Софоклових руку вндео исппсан лист, то није бпо никакав трагичан нацрт, нпкакав хор, никаква нина Ероту или Дијонису, него списак морнарске момчадије, коју је покупио богатих грађана, које је морао позвати, да као тријирарси појединим лађама управљају а од чести им и набаве свега, што треба. Из умилне самоће зелене долине Кифисове одвукао га је сада Перикле у оружнице и ратна пристаништа на Зији и Мунихији, у метеж на Пиреју, где се страгана морски змајп атинске флоте из спремица својих вадили па увлачплп опет на воду, у вреву по бродарама, где се без престанка чепркало, тесало, ковало, прибијало, а дврчању никад краја, С почетка је чисто чудео било идејалноме песнику онде у жагору веслача и мрнара, што су за сад још беспослени па се отимају о фрулашице те буде каткад и разбијених глава. Све су му зујале уши од пискавих звиждука чамџиских, од бројања весларског, кад викну, да се завесла, од убојенх песама, јер се са оннм тријнрама, што су већ са свим бвле спре-