Topola

49

онога дана, кад се била велика битка персиска.« - »Велико знамење 1 .« рекох ја. »Може бити,« пробеседи сам Еврипид; »али још није са сзим јасно, шта су богови хтели са мном од искони.« Па онда мн је стао опширно причатп кад је једаред отпочео разговор, нисам се ни надала, прнлнчно се загрејао како му се оцу у сну јавио неко те му нрорекао, да ће му новорођенче некад побеђивати у дпчпим борбама. Његов је то отац као прави Јелин тумачио, да се мисле поиеде у Олимпијн или у Немеји, па је Еврипид мо рао брижно изучити гимничне вештине; па онда је доиста већ као деран на Панатинејама једаред дично победио, алн је мало по иало све већма приањао уз књигу него уз кијаче и колуте, па најпосле је уместо увенчана олимпи ског атлите постао трагпчар 'и стао се натецати о победну награду за трагедије. »Како је то,« запитал га ја, »да у сваку своју трагедију уплећеш изреке против жена, па да сав свет кажс, да мрзиш жене?« »Ожењен сам!« одговори ми он. »Па је ли то разлог,« рекох, »да све жене ирзиш, чак и оне, за које ниси оковаи оковама те врсте?« »Сократ ме довео до тебе,« на то ће он меии, »да ме излечи од мржње моје спрам жена. За сад ценим и поштујем једну једину жену, жену, која ие родила : некадању пиљарицу Клиту некадању велим, јер сам је ја сад на-

Аспасијл 11.