Topola

58

Међу мазгама наиме, које ево већ неколико година с дана у дан по гребену Акропоља горе доле чепају, вукућн камење и друге терете на вис, била је једна, која није впше била ни за шта, од чести због староети, од честа с тога, што се једвом приликом осакатпла. Њен гончпн хтеде да је штеди па да је оставп у мазгари. Но то пе би по вољз честптом жи вннчету те тн оно и крај свнх батина пође онамо, камо је ходнло толико годипа. Лепо ти се та мазга п без тере г а упутпла горе на Акропољ па од то доба се сад свакп дан пење п сплазп са својим друштвом и сав свет већ зна за »Каликратову мазгу«, како је зову, јер Калпкрат узпма у своју особиту заштнту то оматорело алн ппак још услужно жпвинче. Како пак та мазга беспослено хода по Акропољу па лутајући туда покаткад сувпгае близу дође до порте Ерехтејона па је чак неколико пута канда п ннумпла, да еесветом својом њушком оњуши свету траву онде, то Дпјопнт тога највернпјег међу свнма радницима на Партенону мрзп готово још више него самог Калпкрата па се не може предвидети, каво се још та свар може замрситп. —■ Остај здраво, јуначе мој, па немој вазда мислнти само на приповетку старпчпну, на Саламину и на Темнстокла, него мнсли мало и на Аспасију. Мене ни Ира ни сви пауни на Саму не бп задржали, да похнтам до тебе. кад би то била твоја воља.»