Topola

62

Ма како се дично у таквнм усуђајима показало јунаштво, ипак ја нисам одобравао, што се лична храброст сувише ревносно истиче, јер сам непрестано имао на уму, да у поморском боју што могу више поштедпм крв бораца и да внше пустим, да се лађе туку једна с другом него људи. Што да се људч кољу онде, где лађе са смелим, наглим, окретним обртпма могу довести до одсуде? Са својом лађом полетим међу лађе наше флоте па станем впкатп на тријнрархе, да гледе да се више боре кљуновима лађа п тучнпхМ кладама, него мачем п копљем, п да не сматрају своју лађу као тврђаву него као оружје. Онп ме разумеше, па како Самљанп силне повређене лађе пзвукоше из боја а са остатком блпже дођоше, то нам бн у толнко лакше лађама протегнутпх челенака квачећп јуршиатп на њпхове бокове. Сад се шпло саио за тпм, да се непријатељске лађе простреле п потопе. Одпста сад настаде бој лађа саинх. Уза бреме кљунова, који јуршпаху, уза снагу тучппх клада на хрпту, показале се у том боју оне »гвоздене руке«, које сам ја нзумео п које су многу саиљанску лађу заквачиле тако, да се нпје могла лаћи. У потмулу тутњаву балвања. које је одбрецало једно о друго, мешала се јасна пудњава весала, кад у наглу добро прорачунану лету брод којп, бродећп тик уз непрпјатељскн, овоме протегнуто весловље слодш као суво грање. Самљанп се