Topola

75

па ппак пун храбростн н ватре, меких власи, над бујном му косом лидска митра, одело му шарено и алватно. Па ако нгде по ијонским обалама Азије, ширио се тај запарни дах, што га осећаше Атињашш Перикле, по улицама богатога, ејајнога Милша, гато беше славан са ружа. Овде се чуло о Персијандима и о сатрапима у Сар ду као у Атиеи отприлике о Мегаранднма или Коринћанима. Па и вифалн се Персијанци и други источњацп по улицама. Богато н шарено као перје у источњачкнх птида, па цпак увусно изгледаше одело у мушкарада Милићана и њихових дражесно бујних жена. Атињанин је овде гледао рухо, које је узето било од Персијанаца, и опет рухо, које је било узето од Мисираца; гледао га је од сваке боје; скрлетно, шафранасто, сиње, љубичасто и зумбуласто па чак и у јаркнм огњаним бојама. Гледао је Милићане одевене ткивом Персије, окићене драгим камењем Ивдије, намазане мастима Сирије. Перикле и Ипоние беху за све време свога боравка у Милиту гости најбогатијег и најуваженијег грађанина Артемидора. Овај их је одвео на свој сјајни летниковац близу града. Недалеко од тога летниковца била је миртова шума, за коју се говорило, да се у њену сумрачну хладу а уза слатки цвркут птичјн покаткад главом јави богиња Афродпта. Ио Артемидоровим одајама владаше источњачки сјај.