Topola

99

вего још већна да бесни. Увукоше у среду фа.т п довучене жпвотиње, и с-вештенпци уђоше у среду, а уваоволо се поређаше коривантп. Свештеницп их елпком осоколише а они поврвеше на пантера и остале животпње, раскидаше нх најпрерукама, за тим зубиша, стадоше сркатп њихову врелу крв а остатке крвавога меса поаеташе на своје Тирсове палиде као ва ражњеве. Па овда уз појачаву хуку таламбаса и кимвала, мачева и штитова стадоше играти око фала, величајућп велику сверодплицу мајву богова и свеживу свагу родиљу, неисцрпну силу лшља и љубави, чији се лик дизао међу њила пред очива свију . . . Дивља ■зверке одбегоше од те вике у најудаљеније поноре; лав један пројури повлашено у журну трку тик поред меве п Хрисавта кроза шппражје. Па одиста, фанатички узвици, жртвена крв, што се пушила, запаљене зубље, којима се махало, а пре свега лупа тимпана мораде заллашити или у вајдивљу побуну довести сваку животпњу п човека. И сам мал те не изгубих свест. Тада наједаред Хрисавт поред мене покуша, да се отргне од мене. Сав поражен догледам у њега иа спазим, каво је у свем свом бићу већ налик на оне занесењаае, Ухватим га још чвршће, но оа се, развивши голијатску снагу у млађаним удовпма, ослободи па појуривши скочи доле преко стене, тако високе и стрие, да су му дивнии чудом удови