Topola

39

да се првенство државе које према другој мора ослонити једино на моћ и силу ратну. Али како је мудар, то се од свију нређашњих државнива разлввује у томе, што канда држи, да може бити још и других средстава; та да то не мисли, ваво би нас иначе и позивао, да промисЛИМО? м „Ако си нам та“, рече Перивде, „вадар дати на исту цељ таквих других средставз, а ти говори! “ „Да та средсхва довучи“, одврати замишљееик, „морао би човев запитати таква лица, воја су довазала, да умеју отети другима првенство и поворити свет најлепше и најбоље и обладати виме а да и не употребе силе и снаге. Морао би човек опет запитати баш лепу Милићанку.* Туђинка се насмеши па погдеда замшпљенива а он се обрне војзи па као обично по типару вастави: Ј,Чула си, да се о томе говори, да ли држава воја према другој мора осигурати првенство своје сано ратном сидом и благом, или још другим чиме, на приливу: негујући лепо и добро и сваву унутарњу врсноћу. Ти си једна од оних, што умеју охети другима првенство и обдадати људима најдепше и најбоље а да и не употребе силе и снаге. Јеси ли нам вољна рећи, ваво хи то радиш?“ „Што се тиче нас гкена, и одврати Мидићан-