Topola

слала је Мегара. Гуске ове, ове побиране сарке и прудница из плодне су земље Вијотпје. Али се зацело најваше света слегло тамо око љускаве вреже оне. Од јефтиае рибе, најјефтиније, што је има, а ипаа кусне, кад се уљем намаже, „ у миродно лишће увије и на врелом пеџелу испржи, па до најслађег и најскупжег залогаја те врсте, до Вијотске јегуже, свега ту има, што врви по силним залпвима изрецканих грчких обала а слатко је и кусно. Срдеље те из оближњега залива Фалеронског тако су меке, да треба ватру само да зеде па су већ печене. Еога мрзи, да еоси кући пресно јело, тај може ту ка гајму глад утолити. Судећи по воњи није баш на одиет ни сочна оеа печенка магарећа, бар продавалац јој хвали пабушину, да је сладак залогај. Сусед његов дабогме упео се из петиних жила и употребио сву речитост грчку, да докаже, вако је његова козјевана куд и кам'о боља, како то месо има највнше ране, ораво „јело за атлите“. Јеси ли рад, да се отресеш воње меса и крви у осталом воњу ту воле чак и Олзмпљани, што ужи°ају у жртвама па хоћеш ла, да те опоји лепши нежаији мирис, а ти се врни оеамо, камо те зову враголасти погледи леве које плетивенце или румена дечка.о Што ти Атињанин воли венде, то више нема. Венца га прате од крила мајчиаа па до гроба.

81

Аспасија.